Ратни заробљеници — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
{{Прерађивање}}
Нема описа измене
Ред 1:
{{Прерађивање}}
[[Image:Prokudin-Gorskii-22.jpg|270px|thumb|right|[[Аустро-угарска|Аустро-угарски]] ратни заробљеници у [[Русија|Русији]] [[1915]].
Једна од основних карактеристика борачког статуса је да уколико падну под власт непријатеља они добијају статус ратних заробљеника.
Поред бораца, Трећом Женевском конвенцијом овај статус у случају заробљавања признат је цивилима која прате оружане снаге иако непосредно не улазе у њихов састав, као и члановима посада трговачке морнарице и цивилног ваздухопловства страна у сукобу уколико у конкретном случају по међународном праву не уживају повољнији третман. Реч је о истом кругу лица којима је признат статус рањеника, болесника и бродоломника.
Линија 12 ⟶ 13:
 
Поред општег нивоа заштите који је признат и осталим категоријама заштићених лица а која подразумева обавезу поштовања физичког и психичког интегритета, ратни заробљеници сагласно свом специфичном статусу уживају и додатна права. Тако на пример они не смеју бити принудно испитивани, нити се према њима сме применити било која метода ради добијања информација. Сила која их држи у заробљеништву мора обезбедити адекватнеуслове за њихов смештај, исхрану и одевање, и ови услови не смеју бити неповољнији од услова обезбеђеним сопственим јединицама на тим местима. У случају покушаја бекства, ратни заробљеници могу бити само дисциплински кажњени док им за кривична дела извршена док су под овим статусом мора бити обезбеђен правичан и непристрасан судски поступак.
 
{{commons|Prisoners of war}}
 
[[cs:Válečný zajatec]]