Говор на Газиместану — разлика између измена

враћам цитате које је неко НАМЕРНО? избрисао, које сам ја додао и креирао овај чланак.
(→‎Анализе и критике: mrtav link i pojedinacni pogled)
(враћам цитате које је неко НАМЕРНО? избрисао, које сам ја додао и креирао овај чланак.)
 
Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у [[Југославија|Југославији]], док су амбасадори САД, [[Ворен Зимерман]], и [[Турска|Турске]] одбили да дођу.
 
Најчешће је критикована ова реченица, која је протумачена од стране многих као најава рата:
{{цитат|Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене.}}
 
== Делови говора на Газиместану (Косово поље) ==
:Слободан Милошевић даље тврди да је неслога била препрека за јединство српског народа и у новије време (током Другог св. рата), и да је та неслога увела Србе и Србију у агонију:
{{цитат|Па и касније када је формирана социјалистичка Југославија, српски врх је у тој новој земљи остао подељен, склон компромисима на штету сопственог народа. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Поготово што Срби кроз читаву своју историју нису никада освајали и експлоатисали друге. Њихово национално и историјско биће кроз читаву историју и кроз два светска рата као и данас је – ослободилачко. Ослобађали су вечито себе и, кад су били у прилици, помагали су другима да се ослободе. А то што су у овим просторима велики народ, није никакав српски грех, ни срамота. То је предност, коју они нису користили против других. Али морам да кажем овде, на овом великом, легендарном пољу Косову, да Срби ту предност што су велики нису никада користили ни за себе.}}
{{цитат|Заслугом својих вођа и политичара и њиховог вазалног менталитета чак су се због тога осећали кривим пред другима, па и пред собом. Тако је било деценијама, годинама. Ево нас данас на пољу Косову да кажемо – да више није тако.}}
 
{{цитат|Неслога српских политичара уназађивала је Србију, а њихова инфериорност понижавала је Србију. Нема зато у Србији погоднијег места од поља Косова да се то каже. И нема зато у Србији погоднијег места, од поља Косова, да се каже да ће слога у Србији омогућити просперитет и српском народу и Србији и сваком њеном грађанину, без обзира на националну или верску припадност.}}
 
Затим, Слободан Милошевић трезвено вели:
{{цитат|Србија је данас јединствена, равноправна са другим републикама и спремна да учини све да побољша материјални и друштвени живот свих својих грађана. Ако буде слоге, сарадње и озбиљности, она ће у томе и успети. Зато је оптимизам који је данас у приличној мери присутан у Србији у погледу будућих дана, реалан утолико што се заснива на слободи која омогућава свим људима да изразе своје позитивне, стваралачке, хумане способности за унапређење друштвеног и сопственог живота.}}
 
{{цитат|У Србији никада нису живели само Срби. Данас у њој, више него пре, живе и грађани других народа и народности. То није хендикеп за Србију. Искрено сам уверен да је то њена предност. У том смислу се мења национални састав готово свих, а нарочито развијених земаља савременог света. Све више и све успешније заједно живе грађани разних националности, разних вера и раса.}}
 
Милошевић о Југославији, равноправности:
{{цитат|Равноправни и сложени односи међу југословенским народима су неопходан услов за опстанак Југославије, за њен излазак из кризе, и поготово неопходан услов за њен економски и друштвени просперитет. Тиме се Југославија не издваја из социјалног амбијента савременог, поготово развијеног света. Тај свет све више обележава национална трпељивост, национална сарадња, па чак и национална равноправност. Савремени економски и технолошки, али и политички и културни развој упућује разне народе једне на друге, чини их међусобно зависним и све више и међусобно равноправним. У цивилизацију ка којој се креће човечанство, могу закорачити пре свега равноправни и уједињени људи. Ако не можемо да будемо на челу пута у такву цивилизацију, не треба сигурно да будемо ни на његовом зачељу.}}
 
Потом, у говору, Милошевић, помињући битку на Косову пољу, изражава наду да ће српски народ, свестан своје прошлости, да се окрене слози и јединству које је предуслов даљем успешном развоју Србије. Напомиње да елементарна свест о јединству и слози, представља „''нужност за Југославију јер се њена судбина налази у здруженим рукама свих њених народа.''“
Чувени говор на Косову пољу, Слободан Милошевић завршава речима:
Нека живи мир и братство међу народима!}}
 
== Анализе и критике ==
Често оспораван део говора Слободана Милошевића, никада раније није цитиран цео, већ увек истргнуто из контекста.
{{цитат3|Газиместан је једна шовинистичка манифестација. Нису се само [[Срби]] борили против Турака, у бици су учествовали и [[Албанци]], и [[Хрвати]], и [[Босанци]]. То је догађај од значаја за све југословенске народе. Мој утисак је да у Југославији постоје снаге које готово прижељкују терористичке акције на Косову. Могу само да упозорим Србе да увек када је неки мали народ, а и Срби су мали народ, покушавао да наметне своју превласт на [[Балкан]]у, то се завршавало његовом личном трагедијом.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/454/11.html Рекли су 1989]</ref>|[[Ибрахим Ругова]], [[1989]].}}
Цео пасус где се појављује наводно спорни део говора:
{{цитат|''Шест векова касније, данас, опет смо у биткама, и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости.'' Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на пољу Косову. '''Наша главна битка данас односи се на остварење економског, политичког, културног и уопште друштвеног просперитета. За брже и успешније приближавање цивилизацији у којој ће живети људи у XXI веку. За ту нам је битку поготово потребно јунаштво'''. Разуме се нешто другачије. Али она срчаност без које ништа на свету, озбиљно и велико, не може да се постигне, остаје непромењена, остаје вечно потребна.}}
 
==Спољашње везе ==
Приликом обележавања 600. годишњице битке на Косову, [[Слободан Милошевић]] је у свом говору искористио симболичку моћ [[Косовски мит|косовског мита]] ради окупљања маса око своје политике.<ref>[http://www.borba.rs/content/view/3992/94/ Наши митови и национални елитизам]</ref> У свом говору, он је [[Косово је срце Србије|Косово назвао срцем Србије]], што је касније постало широко прихваћена националистичка парола. Ова прослава, на попришту средњовековне битке из 1389, уз присуство свих црквених званичника, је привремено успоставила јединство [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], државе и различитих националистичких традиција у Србији.<ref>[http://www.informaworld.com/smpp/content~content=a713779831&db=all Флоријан Бибер, нациоанлистичка мобилизација и приче о српскоме страдању]</ref>
*[http://www.pecat.co.rs/2011/06/govor-slobodana-milosevica-na-gazimestanu-1989-godine/ Говор на Газиместану 1989(Печат)]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
{{Wikisource}}
* „[[Говор Слободана Милошевића 2. октобра 2000.]]“
* „[[Косово је срце Србије]]“
* [[Слободан Милошевић]]
 
[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Слободан Милошевић]]