Нервни систем — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене 178.221.213.52 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Nervous system diagram.png|мини|200п|Нервни систем човека: ЦНС (црвено) и ПНС (плаво)]]
'''Нервни систем''' обезбеђује kurcina усаглашавање организма [[животиње]] са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине.
 
Нервни систем је у основи изграђен од [[неурон]]а (нервних ћелија) и главне функције нервног система управо обављају неурони. Они могу пратити промене у спољашњој средини ([[драж]]и, [[стимулус]]и) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације [[ћелијска мембрана|ћелијске мембране]] ([[нервни импулс]]) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу jebanje потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације [[јон]]а са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености.
 
У seksualnomфилогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово dupe заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст.
 
Кичмењаци поседују '''[[цеваст нервни систем]]''' који се састоји од два дела:
Ред 13:
== Еволуција нервног система ==
 
Најпростији тип нервног система,''' мрежаст (дифузан)''' јавља се први пут код [[жарњаци|жарњака]] и [[реброноше|реброноша]]. [[Сунђери]], најпримитивније вишећелијске [[животиње]], немају диференциран нервни систем већ код њих способност надраживања и контрактилности имају само епителијалне ћелије које се налазе око пора.
 
{{посебан чланак|Еволуција нервног система}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Nervous system}}