Јужнолибански сукоб (1982—2000) — разлика између измена

До касних 1980-их, [[Израел]] и његов сарадник, Јужнолибанска војска, су се суочавали са отпором од неколицине неорганизованих либанских група. Међу раним организацијама отпора су били и Либански национални фронт отпора, који је водио покрет Амал, и Либанска комунистичка партија. Израелска окупација (1982-2000) је међутим охрабрила те скупине отпора да се уједине. До 1990-их, добро организовани Хезболах, уз потпору [[Сирија|Сирије]] и [[Иран]]а, се појавио као водећа организација и војна снага, предводећи курс отпора. Та организација је била једна од првих на [[Блиски исток|Блиском истоку]] која је употребила тактику самоубилачких напада против израелске војске па и израелских мета изван Либана,<ref name="pape">{{Cite book |last=Pape |first=Robert |authorlink=Robert Pape |title=Dying to win: the strategic logic of suicide terrorism |loc=New York |publisher=Random House |isbn=1-4000-6317-5 |year=2005 }} Specifically: "Suicide Terrorist Campaigns, 1980-2003", Appendix 1. (Page 253 of Australian paperback edition, published by Scribe Publications)</ref> да би на крају израсла у [[паравојна јединица|паравојну јединицу]] са ракетама и разним оружјем<ref>[http://www.zionism-israel.com/dic/Hezbollah.htm Zionism and Israel - Encyclopedic Dictionary, Hezbollah Definition]</ref> уз помоћ којег је заробљавала и нападала израелске грађане<ref name="HCR190">

{{cite web

</ref><ref>

* [http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/02/21/whizb21.xml&sSheet=/news/2004/02/21/ixworld.html Telegraph, 2004/2/21]</ref>. Дана [[16. фебруар]]а [[1992]], шејк [[Абас ел Мусави]], главни секретар Хезболаха, је убијен када је израелски хеликоптер напао његову поворку аутомобила на путу јужно од [[Сидон]]а. Дана [[25. јул]]а [[1993]], у накани да елиминишу Хезболахову претњу на југу Либана, ИДФ је покренуо најтежи напад од 1982, међутим тај исламистчки отпор и даље остаје присутан. Дана [[11. април]]а [[1996]], ИДФ је покренуо „Операцију плодови гњева“ и бомбардовао Хезболахова упоришта на југу Либана, јужним предграђима [[Бејрут]]а и [[Долина Бека|долине Бека]]. Исте године, ИДФ-ов напад на [[УН]]-ову базу у Кани резултовао је смрћу од преко 100 либанских избеглица који су се сместили тамо, док је 4 УНФИЛ-ових припадника тешко рањено<ref>{{cite web|url=http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/0/62d5aa740c14293b85256324005179be?OpenDocument |title=Letter Dated 7 May 1996 from the Secretary-General Addressed to the President of the Security Council |date = 7. 5. 1996. |accessdate = 5. 7. 2007.|publisher=[[United Nations Security Council]]}}</ref>.