Главица (Гламоч) — разлика између измена

м
Враћене измене 46.17.120.18 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 46.17.120.18 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
|п1991=341
}}
*Порекло становништва села Главица (некад Главице), општина Гламоч. Стање из 1920-21. године.
Привредне прилике.
 
„Башче“ са купусом и кромпиром су испод кућа. Њиве су у пољу, такође испод кућа, око цесте и воде. Кад је кишно, вода их топи. Често у пролеће, кад се њиве узору, вода их потопи. Паша је на кршу, изнад кућа, у Долинама, Озрену и Главици. Ливаде су у Брањешцима, Ржаном (до Поповића), у Барама (око Рибњака) и даље по Прибељи, у Матрацима и Старетини. Тројица сељака имају кошаре и колибе у Прибељи, а по један у Матрацима и Старетини. Остали довлаче сено кући.
 
Положај и тип.
 
Куће леже ободом равни, по страни ниске терасе, а делимице и по њеном темену. Воду носе са јаруге Рибњака и из двају бунара, који су испод кућа.
 
Кућа има: Ликокура 2, Станивука 1, Гашића 1, Копоње 1, Ћурковића 2, Јаковљевића 1, Киса 1, Ђекића 3, Радоја 1, Клинца 1, Красића 1, Вујнића 2, Гузијана 1, Нинковића 2, Ђурића 1, Добријевића 8, Гашића 3, Гвера 6, Вјештица 1, Вујнића 3, Љубоја 3 и Јандрића 3. Куће прве четири породице су близу једна, друге; куће даљих седам породица издвојене су од ових, али су такође у групи; куће Гузијана и Нинковића растављене су „окрајком“, кошаницом, на дужини од 100 м. Овај окрајак коси „Турчин о себи“, и то је његово; куће Добријевића су у групи; и даље групе породичних кућа одвојене су једна од друге, као куће Гашића од Добријевића, куће Љубоја од Вујнића итд. Око 1880. год. била је једна кућа Добријевића, а данас их је осам.
 
Порекло становништва.
 
Ликокури су староседеоци. Славе Св. Јована.
 
Копоња је староседелац. „Уз буну“ 1875. године био је „опотребио“ и отишао у Бања-Луку; кад се отуда повратио, на својој земљи је затекао Гашића. Слави Св. Николу.
 
Клинац је староседелац. Слави Св. Јована.
 
Гвере; (старо презиме: Милишићи) доселили су се из Пеуља крајем 18. века. Овде су „прекужили кугу“. Славе Св. Николу.
 
Ђекићи су се доселили из Младешковаца почетком 19. века. Славе Св. Јована.
 
Добријевићи су дошли из Грахова почетком 19. века. Тамо им је било „тијесно“. Једно време, пре него што су овде дошли, живели су у Поповићима. Славе Св. Стевана.
 
Вујнићи су се доселили почетком 19. века из Петрова Врела. Славе Св. Николу.
 
Јандрићи (старо презиме Катићи) пореклом су из Кољана (код Сиња). Крајем 18. века дошли су уЋослије, а почетком 19. века овде. Славе Св. Николу.
 
Станивука је привела мати из Пријана око 1950. године.
 
Красић је са Камена. Тамо је остао „сиротан“, па је дошао ујаку Мијаљици (који је „замро“) око 1850. године.
 
Гашићи су дошли из Пеуља средином 19. века. Тамо им је била „тијесна земља“. Славе Св. Ђурђа.
 
Љубоје су из Биличића прешли у Халапић, и одатле овде око 1850. године. Славе Св. Марка.
 
Нинковићи су из Херцеговине дошли у Поповиће. Кад их се ту народило четрдесеторо чељади, они су се изделили и прешли овде око 1856. године. Славе Св. Јована.
 
Вјештица (старо презиме Грубер) доселио се из Зрмање („на домак Книна“). Његовог претка је „дигла Аустрија на војску“, а „он био на међи, па побегао“. Прво је дошао на Подић (у Унцу) затим у Брањешце и одатле овамо око 1860. године. Слави Св. Ђурђа.
 
Ђурковићи су се доселили из Нуглашице око 1864. године. На месту њих били су овде Нинковићи, који су прешли на друго кућиште. Славе Св. Тому.
 
Гузијан је дошао ив Медених Селишта око 1880. године. Њих је било „чудо браће“ па им је отац ишао у Бања-Луку, за „рађом“. Овде је нашао кућиште. Слави Св. Николу.
 
Јаковљевић се доселио из Нуглашице око 1890. године. Био је у најму, па је ушао жени у кућу. Слави Св. Јована.
 
Ђурић је доселио из Подобљаја (у Грахову) као приводак ок 1891. године. Слави Св. Николу.
 
Радоје су „променили двадесет кућишта: чим виде да им жито не роди једне или две године, иду тражити боље“. У Оџаку су се „прели с Турцима“, па их је „заћер’о“ бег Филиповић. Овде су дошли на кметство око 1903. године.
 
Кисо је пореклом из Челебића (у Ливањском Пољу). Био је у Гламочу ковач и одатле је дошао овамо. 1906. године. Слави Св. Ђурђа.
 
== Види још ==