Психопатологија памћења — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м reference; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Old memories - Longbeach -- Canterbury.jpg|мини|350п|Стара сећања - уметнички приказ]]
'''Психопатологија памћења''' представља способност мозга да информације, које до њега допиру, ускладишти и да их из тог скадишта може опет оживети. <ref>''Hudolin V.'' '''Psihijatrija.''' ''Stvarnost. Yagreb, 1984.''</ref>
 
Ред 13:
* Емоционално памћење: подразумева складиштење [[емоције|осећајно]] обојених саджаја.
 
* Слиоковито памћење: способност [[памћење|упамћивања]], задржавања и [[репродукција|репродукције]] [[Апстракција |сликовитих]] представа.
 
* Вербално [[логика|логићно]] [[памћење]]: обухвата бележење и репродукцију мисли исказане кроз [[говор]], унутрашњи или сопљашни.<ref name="псмп">''Стојиљковић С.'' '''Психијатрија са медицинском психологијом.''' ''Медицинска књига, Београд - Загреб.1984.''</ref>
Ред 21:
Поремећаји памћења се деле на квалитативне, квантитативне и поремећаје временског тока догађаја.<ref name="Мар ј." /><ref name="кећ">''Кецмановић Д''. Ц'''имптоми и синдроми психичких поремећаја'''. ''Медицинска књига, Београд - Загреб, 1988.''</ref>.<ref name="Радојч.">''Радојчић Б. М.'' '''Психопатологија'''. ''Медицинска књига, Београд - Загреб, 1987.''</ref><ref>''Голубовић Г. З.'' '''Психопатологија опши део'''. ''Здравствени центар, Бор, 2004''.</ref><ref>''Десимиоровић В.'' '''Медицинска психологогија са основама психопатологије.''' ''Науке, Београд, 1997.''</ref><ref>''Крајгер-Гузина А.'' '''Психијатрија за дефектологе.''' ''Научна књига. Београд, 1995.''</ref>
 
=== Квантитативни поремећаји памћења ===
 
Поремећајем доминира промена обима и јасноће [[репродукција|репродукција]]. Клинички облици квантитативних поремећааја су:<ref name="Ниш">''Горан З. Голубовић''. '''Основи опште психопатологије'''. ''Униграф Ниш, 2008''</ref>
 
==== Пролазна заборавност ====
Ред 53:
===== Лакунарна амнезија =====
 
Лакунарна или ограничена амнезија обухвата само неки изоловани догађај, или групу догађаја, који су обично имали јако [[афект|афективно]] значење. Може се јавити и као последица органских оштећења, [[артериосклроза|артериосклрозе]] [[церебрални крвни судови|церебралних крвних судова]], као поседица [[квалитативни поремећаји свести|делирантних стања]] и у периодима осцилације нивоа свести, будности пацијената.<ref name="кећ" /><ref name="Радојч." /><ref name="Ниш" />
 
==== Хипермнезија ====
Ред 61:
==== Хипомнезија ====
 
Хипомнезија представља умањену способност [[памћење|упамћивања]] и [[репродукција|репродукције]].хипоманија може бити органска, која се јавља у склопу [[успорени мисаони ток|успореног мисаоног тока]], код [[хиповигилност пажње|хиповигилне пажње]], несигурне орјентације и смаљене критичности. Функционалну хипоманију карактерише селективно оштећење и односи се само на извесне садржаје.<ref name="псмп" /><ref name="м. Ле." /><ref name="кећ" /><ref name="Ниш" />
 
=== Квалитативни поремећаји памћења ===
Ред 94:
 
У околностима поремећеног памћења, питање нивоа пословне способности се логично поставља. Степен њеног ограничења је такође различит. Зависно од интезитета поремећаја, постоји могућност потпуног укидања пословне способности.<ref name="м. Ле." />
 
== Види још ==
* [[Амнезија]]
* [[Психопатологија свести]]
* [[Психопатологија мишљења]]
* [[Психопатологија опажања]]
* [[Психопатологија емоција]]
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
 
== Литература ==
Линија 111 ⟶ 119:
 
 
== Види још ==
* [[Амнезија]]
* [[Психопатологија свести]]
* [[Психопатологија мишљења]]
* [[Психопатологија опажања]]
* [[Психопатологија емоција]]
 
== Спољашње везе ==
Линија 123 ⟶ 125:
* [http://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/neurologija/1066-commotio-cerebri-potres-mozga Потрес мозга]
 
[[Категорија:Абнормална психологија]]
[[Категорија:Психологија]]
[[Категорија:Клиничка психологија]]
Линија 130 ⟶ 133:
[[Категорија:Психијатријске дијагнозе]]
[[Категорија:Психопатологија]]
[[Категорија:Абнормална психологија]]