Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
прошло три дана |
|||
Ред 1:
'''Историјски архив "Тимочка крајина" у Зајечару''' је основан 15. априла 1948. године. Од тада, па до данашњег дана, брине о архивској грађи и регистратурном материјалу.▼
▲'''Историјски архив "Тимочка крајина" у Зајечару''' је основан 15.априла 1948.године. Од тада, па до данашњег дана, брине о архивској грађи и регистратурном материјалу.
== Историјат ==
У Србији је давне 1898. године донет први Закон о државној архиви, на основу ког је у Београду 1900.године основана Државна Архива. Тим актима почиње активан период архивског рада у Србији. Задатак архивског рада је управо и прикупљање, сређивање и чување докумената од општег и историјског значаја. У периоду између два рата, на основу донетог Закона из 1898.године формиране су и друге архивске установе, нпр. Државни Архив у Новом Саду и Архив САНУ.<br />
После 2. светског рата, почиње веће ангажовање на организовању архивских служби<ref>[http://arhivistika.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B8/mreza-arhiva/ Организовање архивских служби у Србији]</ref>. У Зајечару је 1948.године формирано Архивско средиште за 9 срезова: зајечарски (Зајечар), борски (Бор), књажевачки (Књажевац),крајински (Неготин)), бољевачки (Бољевац), тимочки (Минићево), брзопаланачки (Јабуковац), кључки (Кладово) и поречки (Доњи Милановац). Већ 1951.године се преименује у Градску државну архиву, а коначно име добија 1973.године, од када носи назив Историјски архив "Тимочка крајина".<ref name="Arhiv">[http://www.arhivzajecar.org.rs Историјски архив "Тимочка крајина"]</ref>
== Смештај архивске грађе ==
Као и у другим архивским службама, и у Зајечару није био обезбеђен смештај приликом оснивања. Историјски архив је прво био смештен у згради Народног музеја у Зајечару<ref>[http://www.muzejzajecar.org/ Народни музеј у Зајечару]</ref>, тј. у периоду од 1948. до 1967.године. Од 1967.до 1975.године Архив је био смештен у згради Општинског суда, а од 1975.до 1979.године у просторијама бивше пешадијске касарне. Тек 1979.године се обезбеђују трајне просторије, и тада је Историјски архив"Тимочка крајина" добија трајни смештај и зграду која носи њен назив <ref name="Arhiv"/>. Од тог периода зграда се све више уређује са циљем адекватнијег чувања архивске грађе, и 1993.године је завршен и стављен у функцију Депо Архива<ref>[http://www.seecult.org/vest/obnovljen-depo-istorijskog-arhiva-u-zajecaru/ Стављање Депоа у функцију] </ref>. Смештајни простор Депоа је 1.000 m², што је решило смештајне потребе за архивску грађу у оквиру Историјског архива. Поред саме зграде у којој је смештен Архив, у саставу Архива деловало је и Одељење у Бору у периоду од 1983. до 1990.године, као и Задужбина "Никола Пашић" у Зајечару у периоду од 1996. до 2001. године.<br />
== Делатност ==
Историјски архив "Тимочка крајина" у оквиру основне делатности чува 440 фондова и 12 збирки из периода од 1789. до 2013.године. Обим тог архивског материјала је складиштен у укупно 2.470 дужних метара. Поред архивске делатности, Историјски архив се бави и одређеном научном и научноинформативном издавачком делатношћу, у склопу својих основних делатности и задатака. Такође, у оквиру архива ради и архивска библиотека затвореног типа, која омогућује, како запосленима, тако и корисницима одређену базу података за своја истраживања.<ref name="Arhiv"/><br />
== Референце ==
{{наводи}}<br />
== Види још ==
*[[Архив Србије]]<br />
| |||