Функција (програмирање) — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Bot: Migrating 35 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q190686 (translate me))
Нема описа измене
'''Функција''' је издвојена програмска цјелинацелина (потпрограм) чији је задатак да на основу одређеног [[алгоритам|алгоритма]] трансформише одређене податке (''параметре'', ''аргументе'') у нови податак који се назива ''резултат функције''. Параметри, односно аргументи се још називају и улазни подаци, а сам резултат функције њеним излазним податком. Сами подаци могу бити различите природе, као што је [[број]], [[текст]], [[слика]], [[звук]] итд.
 
== Корисност ==
Корисност функција у програмирању је вишеструка. НајпријеНајпре, функције се користе да раздвоје програмски код у различите цјелине да би се лакше манипулисало логиком програма. Такође, на овај начин се постиже изолација проблема - ако функција свој задатак провјерено ради добро, проблем који постоји у програму се неће тражити на овом дијелу. Због тога функција треба да ради увијекувек само један одређен задатак, јасно дефинисан и са минимално (или нимало) вањскихспољашњих ефеката. Од осталих корисних ефеката функција тј. „разбијања“ програма у функције издвајамо и сљедећеследеће:
* поновно кориштење истог програмског кода у другим програмима
* избјегавањеизбегавање дуплирања истог кода у програму
* повећана читљивост комплетног [[код]]а
 
* дефиниција улазних података (аргумената)
* дефиниција излазног податка (резултата)
* тијелотело функције
 
У различитим [[програмски језик|програмским језицима]] овај састав се разликује мање или више, у складу са природом датог програмског језика. Нпр. [[ПХП]]-а у својој формалној дефиницији функције нема дефиницију излазног податка, иако та иста функција може да има резултат.
 
== ПодјелаПодела ==
У програмирању, најчешћа подјелаподела на коју наилазимо је између ''функција'' и ''процедура''. Под процедуром се подразумијеваподразумева специјални вид функције која се од функција разликује само за то што нема излазну вриједноствредност или, користећи програмерски жаргон, ''не враћа'' никакву вриједноствредност, односно податак. У различитим програмским језицима појављују се још и називи попут ''метода'' (којим се називају функције које припадају неком [[објектно оријентисано програмирање|објекту]], тј. [[класа|класи]]), потпрограм, рутина (синоним за процедуру), итд.
 
== ПримјериПримери у програмском језику C ==
<source lang="c">
void f()
{}
</source>
Овде је представљена функција која не враћа резултат, не узима ниједан улазни податак и тијело функције јој је празно. У [[Програмски језик C|C]]-у се користи кључна ријечреч void пријепре имена функције да би се назначило да функција нема излазни податак. Простор између отворене витичасте и затворене витичасте заграде се користи да би се дефинисао алгоритам по којем функција ради, а отворена и затворена заграда са десне стране назива функције служи за дефинисање улазних параметара, као што ћемо видјетивидети у наредном примјерупримеру.
 
<source lang="c">
}
</source>
Функција saberi прихвата два цијелацела броја (a и b) и враћа као резултат збир ова два. Овај пут у дефиницији функције видимо да она враћа циоцео број, баш као што су јој и аргументи цијелицели бројеви, а између витичастих заграда видимо програмски код који имплементира сабирање. Још један аспекат је видљив из овог комада кода, а то је постојање локалних промјењивихпромењивих - функција може представљати нове податке унутар тијелатела функције и њихово трајање је одређено трајањем рада функције. На крају видимо кључну ријеч return која служи да прекине функцију и, у овом случају, дефинише резултат функције.
 
<source lang="c">
}
</source>
Друга верзија функције saberi користи [[показивач (програмирање)|показивач]]е као средство постизања вањскихспољашњих ефеката, и која у нашем примјерупримеру замјењујезамењује формални резултат функције, тј. кориштење кључне ријечиречи return. Податак који је послат функцији као показивач, или стриктније говорећи, чија је адреса послата функцији као улазни параметар, је доступан функцији на мијењањемењање и то је још један начин за добијање повратних информација од функције. Тај начин се најчешће користи када нам умјестоуместо једног резултата треба више њих, а дотични програмски језик то не подржава.
 
== Рекурзија ==
''Посебан чланак: [[рекурзија]]''
 
Рекурзија је појам који означава ситуацију када једна функција у свом тијелутелу врши позив исте те функције. Већина програмских језика подржава рекурзију и она се користи најчешће у ситуацијама када се имплементира одређени алгоритам који је и у математици дефинисан рекурзивно. Типичан примјерпример је функција за израчунавања факторијела природног броја и која се у математици дефинише на сљедећиследећи начин:
 
<math>
Анониман корисник