Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена

[[Априлски рат]] [[1941]]. обуставио је наставу. Први дипломци свој завршни испит обавили су у већ окупираној земљи, са значајним закашњењем због бомбардовања. Мада Академија током ратних година формално није прекинула да ради, било је то време вегетирања јер је зграда била оштећена бомбардовањем, поједини наставници били су у заробљеништву или их је прогањала окупаторска власт, студенти су одвођени на присилни рад, није било огрева, властодршци су покушавали да се мешају у њен рад. Стога је задатак тадашњих ректора Академије, [[Петар Коњовић|Петра Коњовића]] и, затим,касније [[Стеван Христић|Стевана Христић]]а, да организују минимум постојања и активности -, био врло сложен. Услови за рад су се непрекидно погоршавали, тако да у школској 1943/1944. ниједан студент није дипломирао, а редовна настава била је онемогућена све до марта [[1945]]. године, када је у ослобођеном Београду, још пре завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], обновљена делатност Академије.<ref name="istorijat" />

После 1945. године, одлуком Повереништва просвете, а по угледу на тадашњи совјетски систем музичког школства, извршена је прва од многобројних реформи организационе структуре Академије. Нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на седам година. Државна Музичка академија организовала је наставу на шест одсека композиција и дириговање, соло певање, клавир, гудачки инструменти и харфа, дувачки инструменти и балет). <ref name="istorijat" />