Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
 
== Послератни период ==
После 1945. године, одлуком Повереништва просвете, а по угледу на тадашњи совјетски систем музичког школства, извршена је прва од многобројних реформи организационе структуре Академије. Нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на седам година. Државна Музичка академија организовала је наставу на шест одсека композиција и дириговање, соло певање, клавир, гудачки инструменти и харфа, дувачки инструменти и балет). Међутим, већ 1948. године, у договору са другим сродним институцијама у Загребу и Љубљани, сачињени су нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири и пет година, у зависности од одсека). До нових промена дошло је 1955. године када су административно раздвојене Средња музичка школа Јосип Славенски и Музичка академија, да би се потом ова прикључила асоцијацији других високих уметничких школа, па је тако 1957. године основана Уметничка академија. Исте године на Музичкој академији уведене су последипломске студије. Развој се огледао и у отварању нових одсека и одељења у другим градовима (Нови Сад и Ниш, 1962), чиме су постављени темељи за развој високог музичког школства. Академија је 1973. године променила име у Факултет музичке уметности, истовремено са другим уметничким школама, као и њиховом асоцијацијом, која је добила статус самосталног београдског Универзитета уметности.<ref name="istorijat" />
Нова организациона структура школе показала се неподесном те су 1948. године, у договору са другим сродним институцијама у Југославији (у Загребу и Љубљани), сачињени нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири и пет година, у зависности од одсека).
Нова организација музичког школовања, са специфичним административним јединством средње и високе школе, међутим, није одговарала општем школском систему, у којем је раздвајање ових ступњева јасно извршено. Због тога је 1955. године поново дошло до промена: административно су раздвојене Средња музичка школа Јосип Славенски и Музичка академија, да би се недуго потом ова прикључила асоцијацији других високих уметничких школа те је тако 1957. године, у време када је прослављана двадесетогодишњица постојања првих високих уметничких школа, основана Уметничка академија.
Последипломске студије на Музичкој академији уведене су први пут 1957. године и тиме је створена могућност да најбољи наставе усавршавање стицањем магистеријума уметности и магистеријума наука. Развој се огледао и у даљем повећању броја наставника и студената те у отварању нових одсека и одељења наставе V степена у другим градовима (Нови Сад и Ниш, 1962), чиме су постављени темељи за развој високог музичког школства у другим значајним културним центрима. Степенаста настава је, на изричите захтеве студената, укинута 1975. године. Током поменутих промена Академија је 1973. године променила име у Факултет музичке уметности, истовремено са другим уметничким школама, као и њиховом асоцијацијом, која је добила статус самосталног београдског Универзитета уметности.
 
Настава је тада на Факултету организована на осам одсека - за композицију, дириговање, соло певање, клавир и харфу, гудачке инструменте, дувачке инструменте, историју музике и музички фолклор (доцније музикологију и етномузикологију), музичку теорију (доцније општу музичку педагогију). Временом је повечаван број инструмената који се могу студирати (отварањем класа оргуља, гитаре, чембала, удараљки, камерне музике).