|
== Послератни период ==
После [[1945]]. године, одлуком Повереништва просвете, а по угледу на тадашњи [[Совјетски Савез|совјетски]] систем музичког школства, извршена је прва од многобројних реформи организационе структуре Академије. Нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на седам година. Државна Музичка академија организовала је наставу на шест одсека композиција и дириговање, соло певање, клавир, гудачки инструменти и харфа, дувачки инструменти и балет). Међутим, већ [[1948]]. године, у договору са другим сродним институцијама у Загребу[[Загреб]]у и [[Љубљана|Љубљани]], сачињени су нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири и пет година, у зависности од одсека). До нових промена дошло је [[1955]]. године када су административно раздвојене Средња [[музичка школа Јосип Славенски]] и Музичка академија, да би се потом ова прикључила асоцијацији других високих уметничких школа, па је тако [[1957]]. године основана Уметничка академија. Исте године на Музичкој академији уведене су последипломске студије. РазвојНови се огледаоодсеци и уодељења отварањуосновани нових одсека и одељењасу у другим[[Novi градовимаSad|Новом (Нови СадСаду]] и [[Ниш,]]у [[1962)]]. године, чиме су постављени темељи за развој високог музичког школства у овим градовима. Академија је [[1973]]. године променила име у Факултет музичке уметности, истовремено са другим уметничким школама, као и њиховом асоцијацијом, која је добила статус самосталног [[Универзитет уметности у Београду|београдског Универзитета уметности]]. Од [[1985]]. године на Факултету постоји могућност стицања степена доктора наука из области [[Музикологија|музикологије]], [[Етномузикологија|етномузикологије]], музичке теорије и педагогије. На катедри за композицију настава је осавремењена отварањем електронског студија. Посебну вредност има библиотечки фонд Факултета који укључује преко 110.000 наслова књига, часописа, нота, плоча и дискова. У [[Крагујевац|Крагујевцу]] је од школске 1998/1999. године започело са радом истурено одељење Факултета, које од 2002/2003. прерасло у самосталан [[Филолошко-уметнички факултет]].<ref name="istorijat" />
== Ансамбли ФМУ ==
Настава је тада на Факултету организована на осам одсека - за композицију, дириговање, соло певање, клавир и харфу, гудачке инструменте, дувачке инструменте, историју музике и музички фолклор (доцније музикологију и етномузикологију), музичку теорију (доцније општу музичку педагогију). Временом је повечаван број инструмената који се могу студирати (отварањем класа оргуља, гитаре, чембала, удараљки, камерне музике).
У раду Факултета музичке уметности врло важну улогу добила је делатност студентских ансамбала - симфонијског оркестра и великог хора, као и низа камерних, међу којима су најзначајнији Академски женски хор [[Collegium musicum (који 2007. године прославља 35 година постојања и успешног рада)]] и гудачки камерни оркестар који је по свом оснивачу и првом диригенту понео име [[Душан Сковран|Душана Сковрана ]] (данас је то самостални професионални ансамбл ), израстаоа из студентског оркестра). Запаженаапажена је делатност Камернеи камерне опере. <ref name="istorijat" />▼
Од 1985. године на Факултету постоји могућност стицања степена доктора наука из области музикологије, етномузикологије, музичке теорије и педагогије. На катедри за композицију настава је осавремењена отварањем електронског студија. Посебну вредност има импозантан библиотечки фонд Факултета који укључује преко 110.000 наслова књига, часописа, нота, плоча и дискова, што ову библиотеку чини и данас најзначјнијом и највећом музичком библиотеком на овим просторима. У Крагујевцу је од 1998/1999. започело рад истурено одељење Факултета, које од 2002/2003. прераста у самосталан Филолошко-уметнички факултет.
▲У раду Факултета врло важну улогу добила је делатност студентских ансамбала - симфонијског оркестра и великог хора, као и низа камерних, међу којима су најзначајнији Академски женски хор Collegium musicum (који 2007. године прославља 35 година постојања и успешног рада) и гудачки камерни оркестар који је по свом оснивачу и првом диригенту понео име Душана Сковрана (данас је то самостални професионални ансамбл израстао из студентског оркестра). Запажена је делатност Камерне опере.
За седам деценија рада на Факултету су на основним студијама дипломирала 4252 студената, а дипломе последипломских студија понело је 639 магистара уметности или наука, додељено је 66 специјалистичких диплома и промовисано 14 доктора наука. Наставнички колегијум Факултета данас чини 180 наставника и сарадника.
== Референце ==
|
