Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
 
== Послератни период ==
После [[1945]]. године, одлуком Повереништва просвете, а по угледу на тадашњи [[Совјетски Савез|совјетски]] систем музичког школства, извршена је прва од многобројних реформи организационе структуре Академије. Нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на седам година. Међутим, већ [[1948]]. године, у договору са другим сродним институцијама у [[Загреб]]у и [[Љубљана|Љубљани]], сачињени су нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири и пет година, у зависности од одсека). До нових промена дошло је [[1955]]. године када су административно раздвојене Средња [[Средња музичка школа Јосип Славенски]] и Музичка академија, да би се потом ова прикључила асоцијацији других високих уметничких школа, па је тако [[1957]]. године основана Уметничка академија. Исте године на Музичкој академији уведене су последипломске студије. Нови одсеци и одељења основани су у [[Novi Sad|Новом Саду]] и [[Ниш]]у [[1962]]. године, чиме су постављени темељи за развој високог музичког школства у овим градовима. Академија је [[1973]]. године променила име у Факултет музичке уметности, истовремено са другим уметничким школама, као и њиховом асоцијацијом, која је добила статус самосталног [[Универзитет уметности у Београду|београдског Универзитета уметности]]. Од [[1985]]. године на Факултету постоји могућност стицања степена доктора наука из области [[Музикологија|музикологије]], [[Етномузикологија|етномузикологије]], музичке теорије и педагогије. На катедри за композицију настава је осавремењена отварањем електронског студија. Посебну вредност има библиотечки фонд Факултета који укључује преко 110.000 наслова књига, часописа, нота, плоча и дискова. У [[Крагујевац|Крагујевцу]] је од школске 1998/1999. године започело са радом истурено одељење Факултета, које од 2002/2003. прерасло у самосталан [[Филолошко-уметнички факултет]].<ref name="istorijat" />
 
== Ансамбли ФМУ ==
У раду Факултета музичке уметности врло важну улогу добила је делатност студентских ансамбала - симфонијског оркестра и великог хора, као и низа камерних, међу којима су најзначајнији Академски женски хор [[Collegium musicum]] и гудачки камерни оркестар који је по свом оснивачу и првом диригенту понео име [[Душан Сковран|Душана Сковрана]] (данас самостални професионални ансамбл), а апажена је делатност и камерне опере.<ref name="istorijat" />