Појава — разлика између измена

2.648 бајтова уклоњено ,  пре 8 година
м
Враћене измене 91.150.116.248 (разговор) на последњу измену корисника Addbot
м (Враћене измене 91.150.116.248 (разговор) на последњу измену корисника Addbot)
Свака '''физичка појава''' представља [[кретање материје]]. Међутим није свако кретање материје физичка појава. Под физичким појавама подразумевамо она кретања материје која су нам битна за суштиско разумевање природних закона тј. саме [[природа|природе]].
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Phenomena}}
Алберт Ајнштајн (нем. Albert Einstein; Улм, 14. март 1879 — Принстон, 18. април 1955) је био теоријски физичар, један од највећих умова и најзначајнијих личности у историји света.
 
Алберт Ајнштајн је формулисао Специјалну и Општу теорију релативности којима је револуционисао модерну физику. Поред тога, допринео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативности (посебно по еквиваленцији масе и енергије E=mc2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Annus Mirabilis или „Години чуда“) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име „Ајнштајн“ је синоним за човека високе интелигенције или за генија.
 
Предмет његових истраживања су биле Капиларне силе, Специјална теорија релативности (којом је ујединио законе механике и електромагнетике), Општа теорија релативности (уопштење Специјалне теорије којим обухваћено убрзано кретање и гравитација), космологија, статистичка механика, Брауново кретање, критична опалесценција, вероватноћа електронских прелаза у атому, проблеми пробаблистичке интерпретације квантне теорије, термодинамика светлости при малој густини зрачења, фотоелектрични ефекат, Фотолуминисценција, Фотојонизација, Волтин ефекат, секундарни катодни зраци, закочно зрачење, стимулисана емисија зрачења, обједињене теорије поља, унификација базичних физичких концепата преко њихове геометризације итд.
{{клица-физика}}