Битка код Гаугамеле — разлика између измена

'''Битка код Гаугамеле''' ({{јез-грч|Γαυγάμηλα}}) одиграла се [[1. октобар|1. октобра]] [[331. п. н. е.]] између македонско-грчке војске под командом [[Александар Велики|Александра Македонског]] и персијске војске под командом [[Дарије III|Дарија III]].
 
[[Александар Велики|Александар Македонски]] је однео победу над далеко бројнијом [[ПерсијаПерсијско царство|персијском]] војском. После битке [[Александар Велики|Александар Македонски]] је заузео [[Вавилон]], Сузу и саму престоницу [[Персија|Персије]], [[Персепољ|Персеполис]].
 
== Увод ==
После [[битка код Иса|битке код Иса]], Александар Македонски је заузео обалу Медитерана и [[Египат]]. Онда је кренуо према срцу [[ПерсијаПерсијско царство|Персијског]] царства. Прешао је [[Тигар]] и [[Еуфрат]] без отпора.
 
[[Дарије III]] као терен за обрачун са Александром је одабрао равницу, да може развити своју војску и тиме искористити бројчану надмоћ.
=== Персијанци ===
[[Дарије III]] је регрутовао најбоље коњанике са свих [[сатрапија]], а посебно познате [[Скити|скитске]] коњанике.
Припремио је и [[Скити|скитске]] борне кочије као и 50 слонова са индијским борним кочијама. Пре битке [[Персија]]нциПерсијанци су очистили терен од вегетације да би повећали ефикасност борних кочија.
 
[[Дарије III]] се поставио у средишњем делу са најбољом пешадијом. Са његове десне стране била је коњица, грчки плаћеници и персијска коњичка гарда. У центар десне стране поставио је [[Персијски бесмртници|персијске бесмртнике]], индијску коњицу и мардијанске стрелце.
Елитна тешка коњица је била уједно и гарда и најофанзивнији део Александрове војске. Александар се у биткама налазио углавном уз њих и с њима је вршио директне пробоје у облику клина. И овај пут је био са њима. Са њима је била македонска лака коњица.
 
Плаћеничка коњица је била подељена у две групе, са ветеранима на десном крилу, а остатак је био постављен испред агријанских и македонских стрелаца постављених близу [[Македонска фаланга|фаланге]].
 
[[Парменион]] је био постављен лево са тесалијским и грчким плаћеницима те трачанским коњаницима. Они су требали повући и довољно дуго издржати удар персијске десне стране, док Александар на десном крилу изведе одлучан удар. На десном крају македонског центра налазили су се плађеници са [[Крит]]а. Иза њих били су ахајски плаћеници и тесалијска коњица под командом Филипа. На десно је био други део грчке коњице. Онда је долазила [[фаланга]], која је била постављена у две линије. Пошто су [[Персија|Персијанци]] имали неколико пута више коњице, која се протезала дуж два километра, очекивало се да ће Македонци бити опкољени са страна коњицом. Зато је било нужно да македонска друга линија, састављена од плаћеника удари и решава проблеме опкољавања.
 
== Почетак битке ==
== После ==
После битке [[Александар Велики|Александар]] иде у безуспешну потеру за [[Дарије III|Даријем]]. У бици је заробљен огроман плен, укључујући борне кочије и слонове.
[[Дарије III|Дарије]] бежи са малим делом војске. [[Персија|Персијско]] царство се дели на два дела. Западни део пада и Александар га преузима. [[Дарије III|Дарије]] тражи од источних сатрапија да му остану лојалне. После битке [[Александар Велики|Александар Македонски]] заузима [[Вавилон]], Сузу и саму престолницу [[Персија|Персије]] [[Персепољ|Персеполис]].
 
== Види још ==