Метар — разлика између измена

 

У [[18. век]]у, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине [[клатно]] са полу-[[период]]ом од једне [[секунд]]е. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетмилионити део дужине земљиног [[меридијан]]а по квадранту (једна четвртина обима земље). [[1791]]. године, [[Француска Академија Наука]] је одабрала меридијанску дефиницију, користећи [[Париз|Париски]] меридијан, уместо дефиниције са клатном због мале варијације силе [[гравитација|гравитације]] над површином земље, која утиче на период клатна.

Августа [[1793]]. године, Републиканска Влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10^-7 земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип шипка буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10^-7 однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на шипци. Тако да је обим [[Земља|Земље]] кроз полове само ''приближно'' 40 милиона метара.