Руски заштитни корпус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22:
преименовавши је у Руски заштитни корпус и подређујући је у сваком погледу војном заповеднику за Србију. До децембра 1942. корпус је имао 7500 војника од којих су сви били Руси, иако су неки од њих били из других делова југоисточне Европе, а не само из Србије. Заповедни језик био је руски. Немачки официри за везу морали су сарађивати с руским (бившим царским) официрима. Након реструктурирања неколико је Немаца прикључено уз сваку јединицу да надзиру дејство корпуса, како би се осигурала потпуна немачка контрола и боља обука и заповедништво, а корпус је, уопштено говорећи, постао повезанији с немачким снагама него пре.
 
Попут јединица [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]], јединице Руског заштитног корпуса биле су подређене оној немачкој дивизији на чијем су подручју биле смештене или одговарајућем немачком подручном или окружном заповедништву, кад је била реч о подручју које је било под бугарском окупацијом. За разлику од Српског добровољачког корпуса, Руски заштитни корпус био је потпуно развијени део њемачкихнемачких оружаних снага, чији су припадници од 1. децембра 1942. принуђени да полажу заклетву [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]]. Припадници Руског заштитног корпуса носили су комплетне немачке униформе и имали немачка документа. Велики проблем за корпус је био недостатак људства, па су у корпус примани људи у својим шездесетим годинама и то са само чиновима обичних војника или подофицира. Осим регрутовања руских емиграната с подручја изван граница Србије и Југославије, будући да је тамо избор био нужно ограничен, корпус се такође покушао повећати регрутирајући совјетске ратне заробљенике. За ту су се стратегију одлучили у децембру 1942. године док је још трајала реструктурирање. У марту следеће године у корпус је пребачено око 300 совјетских заточеника, али према свему судећи с толико мало успеха да се програм више није поновио.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=193}} Припадницима корпуса је обећавано да ће имати повлаштени положај при добивању земље у Русији након рата јер се претпостављало да ће комунистички режим пасти.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=193}} РЗК је све време тражио војну самосталност и пребацивање на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источни фронт]].
 
Надзор се спроводио преко немачког официра за везу. Припадници Руског заштитног корпуса су веровали да ће у новој Русији, под немачком окупацијом, наступити за њих повољне околности. Према оцени Немаца, Заштитни корпус се у стражарској служби, а делимично и у рату против партизана, "показао и доказао као поуздан“. При 104. ловачкој дивизији су били ангажовани 1. и 2. пук, нарочито за осигурање производње у [[Крупањ|Крупњу]], [[Бор (град)|Бор]]у и [[Мајданпек]]у и за осигурање [[Дрина|Дрине]]. 3. пук је осигуравао железницу у долини [[Ибар|Ибра]] и рудник [[Трепча]] код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]].