Лангерхансова острвца — разлика између измена

}}

'''Лангерхансова острвца''' су подручја [[панкреас]]а (гуштераче) која садрже ендокрине [[ћелије]] (које производе [[Хормони|хормоне]] панкреасе) груписане у облику [[Острво|острваца]] разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу [[панкреас]]а). Откривена су [[1869]]. од стране [[Немац|немачког]] патолога и анатома [[Пол Лангерханс|Пола Лангерханса]] по коме су и добила име.<ref name=>{{Cite journal

}}</ref>

== Физиологија ==

== Анатомија ==

[[Датотека:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]

 

По целом ткиву егзокриног [[панкреас]]а распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова [[ћелија]] (''алфа, бета и делта'') богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[панкреас]]а, 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal

}}</ref>

Лангерхансова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова, највише у репу панкреаса. У стандардном хистолошком препарату делова панкреаса, острвца се приказују као релативно бледо обојене групе ћелија уграђен у мору тамније обојеног егзокриног ткива. Слика са десне стране приказује острвца у панкреасном ткиву. Панкреасна острва састоје се из три главне врсте ћелија, од којих свака производи другачије ендокрине производ:

=== Паракрина повратна спрега ===

Паракрини систем повратне спреге информација у Лангерхансовим острвцима има следећу улогу: <ref name="isbn0-683-30603-0">{{Cite book

}}</ref>

* ''[[Инсулин]]:'' активира бета ћелије и спречава лучење алфа ћелија

== Трансплантација у лечењу дијабетеса ==

[[Трансплантација]] [[панкреас]]а је један од најоптималнијих облика савремене супституционе терапије [[Дијабетес|дијабетеса типа 1]] којим би могла да се постигне [[инсулин]]ске независност [[болесник]]а. Према препорукама Америчке асоцијације за дијабетес трансплантација ендокриног панкреаса је прихваћена као терапијска метода, која има за циљ да: поправи квалитет живота болесника са [[дијабетес]]ом, елиминише потребу за давањем инсулина и честим контролама гликемија, елиминише акутне компликације као и да спречава појаву или успори напредовање касних компликација дијабетеса. <ref name="pmid17981623">{{Cite journal

}}</ref>Трансплантација ендокриног панкреаса се може извршити;<ref>[http://www.faqs.org/faqs/diabetes/faq/part3/section-14.html Type 1 cures - pancreas transplants], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>

* '''Трансплантацијом целог панкреаса'''

* '''Трансплантација сегмената или хуманих адултних острваца ендокриног панкреаса'''

Ослобађање очуваних острваца панкреаса од његовог околног ткива врши се ензимском дигестијом применом колагеназе. Изолација хуманих адултних острваца врши се: неаутоматским или аутоматским методом. За постизање инсулинске независности неопходна је трансплантација око 500.000 острваца, која се пресађују преко вена јетре. Након пресађивања неопходна је имуносупресивна терапија. Инсулинска независност се постиже у око 32% пацијената, а преживљавање трансплантираних изолованих острваца и инсулинска независност трајала је у просеку 6 година. <ref name="pmid18337609">{{Cite journal

}}</ref>

* '''Трансплантацијом изолованих феталних или адултних острваца ендокриног панкреаса'''

Ову врсту трансплантације карактерише примена феталног ендокриног панкреаса или ендокриног дела феталног панкреаса који има способност за даљи раст и развој. Преостали део [[панкреас]]а подлеже разградњи у току припреме и након трансплантације.<br />Ова методу карактерише мала запремина трансплантираног ткива, једноставност примене уз минималну хируршку интервенцију.<br />Доступност феталног ткива је нажалост ограничена и захтева поштовање строгих етичких правила. Инсулинска независност након примене хуманих феталних острваца није забележена, али је постигнут значајно смањења дозе инсулина (за око 30%) уз стабилну контролу нивоа гликемије (у трајању од око 6 месеци) и успоравање напредовања промена на крвним судовима оку, срцу, бубрегу и неравима.<ref name="pmid17130583">{{Cite journal

}}</ref>

 

„''Док се трансплантација целог панкреаса показала као веома ефикасна у одржавању еугликемије она је повезана са значајним ризиком од оперативних и постоперативних компликација. Трансплантација острваца је атрактивнија као мање инвазивна алтернатива у односу на трансплантацијеу целог панкреаса и има перспективу у будућност ако се изврши имуносупресија применом предтрансплантационе културе.

Трансплантацијом острваца међутим, не може се увек постићи одржив ниво глукозе у крви и потпуна контроле неопходне за смањење ризика од секундарних компликација дијабетеса а пацијент се излаже негативним ефектима имуносупресије. Иако је напредак недавних истраживања довело до увећања стопе инсулинске независност после трансплантације острваца, даљим развојем истраживања потребно је да се побољша дугорочна одрживост и функција острваца и задржи побољшана контрола глукозе током времена.''“<ref name="pmid18081223">{{Cite journal

}}</ref>

 

* Basislehrbuch Innere Medizin, H.Renz-Polster, S. Krauzig, J.Braun, Urban und Fischer {{de}}

* [http://pathologyoutlines.com/pancreas.html#normal Pathology outlines, „Панкреас“] {{en}}

 

[[Категорија:Медицина]]