Морихеј Уешиба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м reference; козметичке измене
Ред 24:
| url = http://www.aikidojournal.com/encyclopedia.php?entryID=723
}}</ref><ref name="ArtofPeace-Ueshiba">{{cite book
| last = Ueshiba
| first = Morihei
| title = The Art of Peace
| publisher = Shambhala Publications, Inc.
| year = 1992
| location = Boston, Massachusetts
| pages = 5–10
| url =
| doi =
| id =
| isbn = 0-87773-851-3}}</ref>) је био мајстор борилачких вештина.
 
Изразито ситан и малог раста, али се већ од десете године интересовао за [[Борилачка вештина|борилачке вештине]]. У осамнаестој години отац, члан градске управе Танабе, шаље га у [[Токио]] да постане трговац. Тамо почиње учити Кито Рy Ју Јутсу код Токасабуро Токозаве, али после пар месеци се разболео од [[бери-бери]], па је морао да се врати кући.
Ред 53:
== Ширење Аикидоа ==
Може рећи да је [[1925]]. аикидо комплетно идејно и технички конципиран. Једино је недостајао адекватан назив, који је усвојен тек [[1942]]. Уешиба се са породицом сели у Токио [[1927]]. за нову годину. Већ се за његову вештину сазнало у вишим круговима, па му принц Шимазу омогућава да у његовом билијарском салону отвори свој први доџо. Међу првим ученицима су се нашле кћери Шимазуа, адмирала Такесхите и грофа Јамамотоа.
* [[1928]]. Обзиром на све већи интерес за нову вештину, Уешиба се сели у већи доџо. У то време почиње да тренира код њега и тадашњи студентски џудо шампион Иво Касхара, а зову га и за предавача на морнаричкој академији. Код њега и студенти глуме и играња учили су кретања.
* [[1929]]. Уешиба се поново сели у већи доџо, али како и тај убрзо постаје претесан, онај део чланства који је био утицајан на политичком и финансијском пољу, успео је омогућити изградњу великог наменског доџа. Након пресељења посетио га је Јигоро Кано, (оснивач џудоа) са Нагаоком и још неким члановима Кодокана (централног института за џудо). Када је Кано видео Уешибу у акцији изјавио је: „То је мој идеал Будоа“, а касније је рекао: „Волео бих ангажовати Уешибу за мој Кодокан – Али он је велики учитељ, па је то немогуће. Зато бих волео послати неколико способних људи са наше стране да уче код Уешибе.“ Иако нису званично упућени од стране Кодокана, код Уешибе долази да тренира више носилаца високих звања у џудоу, а међу првима Нагаока, Минору Моцхизуки и Јиро Такеда.
* [[1931]]. нови Дојо добија назив Кобукан. У то време је Уешиба већ имао око 40 ученика, међу којима је било доста носилаца високих звања за џудо или кендо. Нешто касније се укључује и Кењи Томики, Творац Госхин – јитсу кате у џудоу и шеф Аикидо секциј при Кодокану.
* [[1931]]. Уешиба издаје књигу Будо Ренсху. Када је [[13. новембар|13. новембра]] [[1932]]. Будо Сен Јокаи (Асоцијација за унапређење Будо-а), Уешиба је изабран за њеног првог председника [[1935]]. Направљен је филм о Аики Будо-у, што је једини предратни филм Уешибе.
* [[1940]]. нова вештина стиче све већу популарност, [[1941]]. подучава се на полициској Академији. Исте године позван је да подучава у Манџурији, и постаје саветник борилачких вештина Шимбуден и Кенкоку универзитета. Кобукан остаје централни Доџо, отварају се нови и нови доџи, широм Јапана као огранци Централне организације. Велико интересовање доводи до реорганизације Кобукана, који мења име у Кобукаи и постаје фондација.
 
== Ембарго ==
Ред 68:
{{reflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://omlc.ogi.edu/aikido/talk/osensei/artofpeace/ „Umetnost mira“]
* [http://www.nippon-kan.org/senseis_articles/day-in-the-life.html Морихеј Уешиба]
 
[[Категорија:Аикидо]]