Прво београдско друштво за гимнастику и борење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Novak Watchmen је преместио страницу Прво београдско друштво за гимнастику и борење. на Прво београдско друштво за гимнастику и борење |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Прво београдско друштво за гимнастику и борење''' основано је [[26. децембра]] [[1881
== Предисторија ==
После гашења Првог српског друштво за гимнастику и борење Министарство просвете Србије је [[3. децембра]] [[1863]]. потписало уговор са немачким ''турнмајстором'' [[Аксанијус Седлмајер|Аксанијусом Седлмајером]] из [[Ландсхут]]а у [[Баварска|Баварској]] да направи „Пројекат физичког васпитања и гимнастике у Кнежевини Србији“ о чеми је обавестило све београдске школе и препоручило Седлмајера. По његовом плану и захтевима у пролеће [[1864.]], уређено је и опремљено вежбалиште код [[Делијска чесма|Делијске чесме]] (на простиру данашње [[САНУ]]), које је уклоњенон [[1881]], кад је тај простор уступљен Академији.
Дана [[10. децембра]] [[1868.]] министар просвете [[Димитрије Матић]] је издао Упутство, које је унето у Закон [[17. септембра]] [[1971
==Рад друштва ==
Пошто је у међувремену умро Седлмајер, Влада је [[1883.]] ангажовала другог Немца Ледермајера да ради на школском програму, па га је ангажовало и новосновано Прво београдско друштво за гимнастику и борење. Друштво се придржавало постојећњег немачког гимнастичког система који је у
У околним словенским крајевима (Словенија, Хрватска, Војводина и др.) све више је јачао утицај чешког соколства и [[Мирослав Тирш|Тиршов]] систем.
Ред 13:
Друштво је после девет година [[7. априла]] [[1891.]] променило име у Београдско гимнастичко друштво Соко и прихватило Тиршов систем. То је довело до разилажења у Друштву, па су присталице старог начина рада основале [[1892.]] Грађанско гимнастичко друштво „Душан Силни“, које је [[1907.]] променило назив у Витешко друштво „Душан Силни“.
Соко је из [[Чешка|Чешке]] довео два стручњака за рад у соколству Антоњина Мајера (1894
„Душан Силни“ се посветио школовању кадрова кроз курсеве, па је забележено да је пред државном комисијом први положио испит Коста Јовановић [[26. марта]] [[1897.]].
Ред 24:
== Литература ==
* Радивоје Марковић: Енциколпедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977, том 2 стр. 124.
* ''Историја Београда'', САНУ, Просвета 1974.
|