Отворите главни мени

Промене

44 бајта уклоњена, пре 5 година
м
Разне исправке; козметичке измене
Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).
 
Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада [[Динарске планине|Динарском системусистемупланина]]планина.
 
И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[надморска висина|надморске висине]], она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, [[увала]], завала.
 
Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке...
Богата је сваковрсном ловном дивљачи: [[срна|срном]], [[дивља свиња|дивљом свињом]], [[дивља mачка|дивљом мачком]], [[лисица|лисицом]], [[зец]]ом, потом [[фазан]]ом, [[дивља патка|дивљом патком]], [[јаребица|јаребицом]], у вријеме великих поплава ријеке Саве, бјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и [[јелен|јелени]]и, што све заједно чини ловни резерват риједак у овоме дијелу [[Балкан]]а. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.
 
== Индустријски потенцијали ==
== Туризам, лов, планинарење на Козари ==
 
Природне љепоте Козаре и њени разнолики предјели честа су одредница многих [[Планинарење|планинарских]] и ловачких друштава из околних градова, [[Приједор|Приједора]]а, [[Козарска Дубица|Козарске Дубице]], [[Бања Лука|Бање Луке]] и [[Градишка|Градишке]].
 
Лов је на Козари стар колико и човјек. На њој се организовано лови од времена оснивања првог [[Ловачко друштво|ловачког друштва]] 1906. године. На нижим надморским висинама има јаребице, препелице и фазана. Како се висина повећава тако се мијења и састав дивљачи у ловишту. Следе зец, лисица, срнећа дивљач, дивља свиња, дивља мачка...
 
Козара је питома планина. Није висока, али су све остале њене димензије, и географске и оне друге, грандиозне. На њој, по [[Витловска|Витловској]] има прашумских простора по којима још није крочила људска нога. Није ова планина безазлена, у њој се лако може и лутати и залутати, а да није таква зар би се по њој током вијекова тражила збјежишта што су чувала главе за сва наша сјећања.
Огромна пространства шума, многобројне косе, висови, јарци и пропланци, изобиље дивљачи, рибе и јестивог биља, љековито биље, много дрвета, силни бивци, на хиљаде извора питка воде, пружало је довољно заклона и сигурности у овим вјетровитим [[нација|многонационалним]] и [[конфесија|многоконфесионалним]], па зато увијек ризичним, просторима. Од праисторије, преко историје новог вијека, многобројних буна и погрома, из времена Турака, Аустроугара и Њемаца, [[Петар Поповић Пеција|Петра Поповића- Пеције]] и др [[Младен Стојановић|Младена Стојановића]], националних ратова аутохтоних Муслимана и Срба, ножа хрватских [[усташе|усташа]], па до најновијег времена Козари је синоним живот. У њој су збјегови и збјежишта кроз историју. Нема овдје мјеста никаквом политичком ни идеолошком разлогу. У Козару су [[Срби]] долазили „главом без обзира“ да би са домаћим Србима по њој спашавали сопствене главе. KoзараKозара је и једна од тачака у којој је извојевана побједа у Дугом свјетском рату против Њемаца и домаћих [[квислинг|квислинга]]а на територији тадашњне [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], потом [[ФНРЈ|ФНРЈ-е]] и [[СфРЈ|СФРЈ-е]]. У Козари су се дизали устанци и буне. Она је породилиште и гробница. Козара је зато митска планина.
 
На једном од врхова планине Козаре, на вису [[Мраковица]], подигнут је [[Споменик револуцији (Козара)|монументални споменик]] палим за слободу у [[Други светски рат|Другом светском рату]], рад вајара [[Душан Џамоња|Душана Џамоње]], са меморијалним зидом на коме је уписано 9921 име страдалих партизана и народа.
1.506.851

измена