Отворите главни мени

Промене

Без промене величине, пре 5 година
Рељеф сваког предјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат дјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем дијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је вријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).
 
Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада [[Динарске планине|Динарском системупланинасистему]] планина.
 
И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[надморска висина|надморске висине]], она посједује велики број стрмих страна, стјеновитих предјела, [[увала]], завала.
 
У средишњем дијелу планине, смјером [[исток]]-[[запад]], уздиже се врх [[Мраковица]] (804 -{m}-), а смјером [[сјеверозапад]], у подножју Мраковице извире поток [[Мала Мљечаница]], који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са рјечицом [[Грачаница ријека у Козари|Грачаницом]], на мјесту [[Саставци на Козари|Саставци]].
 
 
== Биљни и животињски свијет ==