Википедија

Манастир Хиландар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Рашки стил помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
| ширина = СГШ
| дужина = ИГД
| држава = {{ГРЧзастава|Грчка}}
| година оснивања = [[1198]]
| ктитор = [[Стефан Немања|Свети Симеон]] и [[Свети Сава]]
Ред 27:
=== [[12. век|XII век]] – Оснивање манастира ===
[[Датотека:Св._Сава_и_св._Симеон.jpg|240п|мини|десно|Икона - Св. Сава и св. Симеон ктитори Хиландарски]]
Манастир Хиландар је изградио грчки монах светогорац, Георгије Хеландариос. Манастир Хиландар су обновили [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава|Сава]] [[1198]]. године.<ref name=autogenerated1> [http://web.archive.org/web/20080531145412/http://www.embassyofserbia.gr/Hilandar/Hilandar3.htm -{Chilandar Monastery}-], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Те године је византијски цар [[Алексије III Анђео]] издао повељу Симеону и Сави којом се манастир Хиландар и светилиште у ''Милејама'' дарују „да [[Срби|Србима]]ма буду на вечни поклон“.<ref name=autogenerated1 /> Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и пошто је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег [[Византијско царство|византијског]] манастира ''Хеландариона'', који је основан почетком [[11. век|XI века]].<ref name=autogenerated2>[http://web.archive.org/web/20091007090223/http://www.srpskidespot.org.rs/Tekstovi/Hilandar.htm Мојсиловић Игор, МАНАСТИР ХИЛАНДАР], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Делови тог најстаријег Хиландара постоје и данас на југозападној страни манастира, а то су [[Куле|пирг]] [[Ђорђе Лидијски|Светог Ђорђа]] и спољни одбрамбени зид према југу и према западу уз који су изнутра призидани [[Конак|конаци]] и трпезарија.<ref name=autogenerated4 /> У периоду од [[1198]]. до [[1200]]. године Симеон и Сава су подигли цркву [[Ваведење|Ваведења Богородице]], која данас не постоји, [[куле|пирг]] [[Свети Сава|Светог Саве]], Камбански [[куле|пирг]] звонара и келију [[Симеон Мироточиви|Светог Симеона]].<ref name=autogenerated4 /> Симеон и Сава су за обнову манастира имали финансијску подршку од великог жупана [[Стефан Првовенчани|Стефана]].<ref name=autogenerated1 /> Када су грађевине биле готове, средином [[1199]]. године, Немања је као [[ктитор]] издао повељу. Ову оснивачку повељу је написао Сава, а за њу је Немања добио пристанак од великог жупана Стефана. Повеља је у оригиналу била сачувана све до [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је страдала 06. априла [[1941]]. године у бомбардовању [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке у Београду]].<ref name=autogenerated2 />
Са завршетком изградње Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем калуђера. Хиландару је додељено и неколико села у околини [[Призрен|Призрена]]а као [[метох]]. У међувремену, Сава је поново од [[Алексије III Анђео|византијског цара]] издејствовао нову повељу, у којој цар у потпуности изједначава Хиландар са осталим манастирима на [[Света гора|Светој гори]], и даје манастиру један метох, давно разрушени [[манастир Зиг]] (''Иваницу'', у унутрашњости полуострва Халкидики).<ref name=autogenerated2 />
 
[[Датотека:Hilandarski tipik.jpg|250п|мини|десно|[[Карејски типик]] из 1199. године са потписом и печатом Св. Саве, најстарији документ у Хиландару]] Монах Симеон је након осам месеци боравка у Хиландару, умро 13. фебруара [[1200]]. године<ref name=autogenerated2 />, а његови земни остаци су били једно време сахрањени у цркви Ваведења Богородице која више не постоји.<ref name=autogenerated4 /> Према предању из гроба светог Симеона потиче „чудесна лоза“ која увек даје плод.<ref name=autogenerated2 /> Након очеве смрти Сава се [[1199]]. године преселио у [[Кареја|Кареју]], где је подигао испосницу. Тамо је најпре написао ''„Карејски типик“'' [[1199]]. године и то је данас најстарији документ који се чува у ризници Хиландара. Сава је [[1200]]. године написао ''„Хиландарски Типик“'' којим су одређене норме калуђерског живота у манастиру, као и организација манастирске управе. Типик је написан по угледу на пролог типика константинопољског манастира Богородице Благодатељице.<ref name=autogenerated2 />
Ред 40:
Почетком [[13. век|XIII века]] [[Света гора]] је била под фактичком влашћу [[Четврти крсташки рат|крсташа који су 1204. године освојили Цариград]], а појавили су се и бројни пљачкаши који су били велика опасност за све манастире.<ref name=autogenerated2 /> Услед тога, [[Св. Сава]] је [[1214]]. године напустио Свету гору и пренео мошти свог оца из Хиландара у [[Србија|Србију]].<ref name=autogenerated2 /> Са свог последњег путовања пред смрт, Сава је из [[Палестина|Палестине]], из [[Манастир светог Саве Освећеног|манастира Светог Саве Освећеног]], донео најстарију и најпознатију хиландарску [[Икона|икону]] [[Богородица тројеручица|Богородицу тројеручицу]]. У таквим околностима краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године изнад манастира подигао велики пирг – кулу [[Преображење Господње|Преображења]] да би што боље заштитио манастир.<ref name=autogenerated1 /> У то време су значајно расли манастирски поседи, а краљеви [[Драгутин]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] су знатно проширили манастирске поседе у самој Србији.
 
Почетком [[14. век|XIV века]] велика опасност за све манастире на Светој гори су били [[Алмогавери|Каталонски најамници]], које је византијски цар [[Андроник II]] узео у службу против малоазијских [[Турци|Турака]]. Када су остали без плате најамници су објавили [[рат]] цару. Учврстили су се у близини [[Солун|Солуна]]а и нападали Свету гору. Захваљујући јаким утврђењима и пожртвованошћу тадашњег заменика игумана Данила, Хиландар је био сачуван од пропасти.<ref name=autogenerated2 />
 
Хиландар је нарочито помогао краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]], који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову цркву [[Ваведење|Ваведења Богородице]], која и данас служи као Саборна црква.<ref name=autogenerated4 /> У његово време манастир је проширен према северу, а тада су подигнути спољни зидови у подруму великог конака из [[1821]]. године и спољни зид поред конака из [[1598]]. године.<ref name=autogenerated4 /> На месту данашњег улаза изградио је улаз са пиргом и параклисом [[Никола Мирликијски|Светог Николе]] који је срушио земљотрес у другој половини [[16. век|XVI века]], а око [[1320]]. године је изградио и данашњу трпезарију.<ref name=autogenerated4 /> Краљ је у исто време подизао и нове пиргове – куле. ''„Милутинов пирг“'' се налази на путу од Хиландара ка мору, а ''„Хрусија“'' је подигнута на обали мора.<ref name=autogenerated1 /> Главни храм је живописан [[1321]]. године, а у исто време су осликане и трпезарија и гробљанска црква.<ref name=autogenerated1 />У то време су српски монаси у Хиландару бивали све бројнији и осетно су се развијали, а византијски цар [[Андроник II Палеолог|Андроник II]] је манастиру доделио поседе у данашњој [[Грчка|Грчкој]].<ref name=autogenerated2 />
Ред 72:
 
[[Датотека:Hilandar-unutrašnjost.jpg|250п|мини|десно|Архитектура унутар зидина манастира]]
Манастирски комплекс је ограђен одбрамбеним зидовима који су појачани пирговима – кулама, Светог Саве и Светог Георгија уз које су подигнути вишеспратни конаци, капеле, параклиси, болница и други објекти.<ref name=autogenerated1 /> [[Бедем|Бедеми]]и су високи преко 30 -{m}- и у доњем делу, сем капије, немају никаквих отвора. Станови су сви на трећем или четвртом спрату. У келијама на четвртом спрату спољашњи зидови имају преко 1,5 -{m}- ширине. [[Куле]] су још тврђе и имају војнички изглед. Отвори су им доста мали и узани, врата ниска и тешка.<ref name=autogenerated2 /> Грађевине су зидане у [[Византијска архитектура|византијском стилу]] од тесаног камена са наизменичним редовима опеке, док су подови и балкони изграђени од дрвета. Конаци су одувек зидани изнутра уз одбрамбене зидове и до [[19. век|XIX века]] имали су отворе углавном према порти.<ref name=autogenerated4 />Поред главне, у манастиру се налази још дванаест мањих цркава и капела са живописима из разних времена, са иконостасима из доба различитих уметничких школа, са иконама, утварима и другим предметима.<ref name=autogenerated1 /> Изван манастира у зидинама, а у његовој непосредној близини, налазе се гробљанска црква Благовештења са костурницом и параклис Светог Трифуна из [[1719]]. године.<ref name=autogenerated4 />
 
Главну манстирску цркву Ваведења Богородице саградио је краљ Милутин почетком [[14. век|XIV века]] на темељима првобитне цркве.<ref name=autogenerated1 />Она представља потпуно нов тип [[византијска архитектура|византијске архитектуре]] и то константинопољске школе, са нешто елемената солунске и атонске неимарске вештине.<ref name=autogenerated2 />За Свету гору нова грађевина је донела извесна нова, иако не оригинална решења у нартексу. Напуштени су додаци уз цркву као ексонартекс, побочне капеле и предњи портик. Добио се велик и добро осветљен простор у цркви, који раније светогорске грађевине нису имале.<ref name=autogenerated2 />Овај нови тип архитектуре одржао се на Светој гори до данашњих дана. Орнаменти у марамору око врата и прозора нису изненађујући, већ складни и солидни. Под цркве који је украшен [[мозаик|мозаиком]]ом изузетне лепоте је пажљиво и добро сложен.<ref name=autogenerated2 />На цркви су очувани фрагменти првобитне пластике. У време кнеза Лазара, око [[1380]]. године, уз цркву је саграђена припрата.<ref name=autogenerated1 />
 
== Уметност Хиландара ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Хиландар”