Светомир Ђукић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
| пуно_име =
| датум_рођења = [[29. мај]] [[1882]].
| место_рођења = [[Мрчићи (Косјерић)|Ражана]] код [[Косјерић|Косјерића]]а
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = [[19. октобар]] [[1960]].
Ред 20:
| потпис =
}}
'''Светомир С. Ђукић''' ([[Мрчићи (Косјерић)|Ражана]] код [[Косјерић|Косјерића]]а, [[29. мај]] [[1882]] — [[Дуизбург]] [[19. октобар]] [[1960]].) је био официр војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и [[дивизијски генерал]] у војсци [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је припадник обавештајне службе [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]]. Светомир Ђукић био је отац српског и југословенског олимпизма.
 
== Биографија ==
[[Датотека:Светомир Ђукић споменик.jpg|десно|мини|300п|Споменик [[Светомир Ђукић|Светомиру Ђукићу]], оснивачу Олимпијског комитета Србије, у [[Ваљево|Ваљеву.]]]]
Рођен је у селу Ражана{{напомена|Село Ражана је укинуто и припојено насељу [[Мрчићи (Косјерић)]] СЛ. ГЛ. СРС 25/79<ref>Републички завод за статистику: [http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/44/04/Azbucni_spisak_naselja.pdf „Промене у саставу и називима насеља за период 1948−2011.“], Београд, 2011, стр. 122, приступ 30.7.2013</ref>}} код [[Косјерић|Косјерића]]а од оца Светозара и мајке Драгиње. Основну школу је завршио у [[Ваљево|Ваљеву]]. Гимназију је уписао у [[Ужице|Ужицу]], а завршио у [[Београд|Београду]]у. После реалке уписао је Нижу школу Војне академије коју је успешно завршио и у чину потпоручника ступио је у војну службу.
 
Ђукић је био оснивач и први директор [[Олимпијски комитет Србије|Српког олимпијског клуба]] који је основан [[23. фебруар|23. фебруара]]а [[1910]]., такође је постављен за вођу прве српске олимпијске селекције Краљевине Србије на Петим летњим олимпијским играма које су одржане у [[Стокхолм|Стокхолму]]у [[1912]]. године. У [[Стокхолм]]у где је одржан Конгрес Међународног олимпијског комитета, Светомир Ђукић је постао члан тог престижног тела и ту остао све до [[1949]]. године, када се својевољно повукао.
 
Као официр војске Краљевине Србије учествовао је у [[Први балкански рат|Првом]] и [[Други балкански рат|Другом балканском рату]]. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] учествовао је у одбрани [[Београд|Београда]]а и успешно држао положаје на [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]], такође је учествовао у ослобађању [[Земун|Земуна]]а. Ђукић је одликован највишим војним медаљама и признањима.
 
Године [[1919]]. одржана је оснивачка седница Југословенског олимпијског одбора где је Светомир изабран за потпредеседника и у тој функцији предводио је југословенске спортисте на четири олимпијаде и то у Анверсу [[1920]], Паризу [[1924]], Амстердаму [[1928]]. и Берлину [[1938]]. године, а такође је био један од иницијатора кандидовања Краљевине Југославије, Београда за домаћина Међународног олимпијског комитета 1938-39. године и петнестих олимпијских игара [[1948]]. године.