Даринка Стојиљковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 30:
Улога ''Милеве'' у представи „Крмећи кас“ [[Александар Поповић|Александра Поповића]] доноси јој ангажман у „''Камерном театру 55''“ у [[Сарајево|Сарајеву]], где је током 26 година рада стекла статус првакиње и доживела пуну афирмацију на простору бивше [[Југославија|Југославије]]. У „''Камерном тетару 55''“ из Сарајева одиграла је бројне улоге:
Хелен (Мјуриел Шизгал, Љубав, 1966), Миријам (Рене Обалди, Вјетар у гранама сасафраса, 1967), Извођач (Колектив, Рецитал револуционарне поезије, 1968), Една (Едвард Олби, Деликатна равнотежа, 1968), Даница (Миодраг Жалица, Пас који пјева, 1968), Аница (Сеад Фетахагић, Знам за јадац, 1969), Лидија Балабан, адвокатска приправница (Ђорђе Лебовић, Усамљена гомила, 1969), Госпођица Феј (Џон Ортон, Пљачка, 1969), Дадиња (Станислав Игнаци Виткијевич, Водена кока, 1970), Клеа (Петер Шефер, Мрачна комедија, 1970), Варја Иволгин (Ф. М. Достојевски, Идиот, 1970), Емили Помел (Роже Витрак, Виктор или Дјеца на власти, 1970), Луција (Дејвид Мерсер, Белчерова срећа, 1971), Виола (Виљем Шекспир и Гинтер Дајке, Илирски броофоломници или Како хоћете, мјузикл 1972), Анђе (Омелија) (Иво Брешан, Незапамћена представа Хамлета у селу Мрдуша доња – опћине Блатуша, 1972), Ева (Мирослав Крлежа, Игра парки, 1973), Бани (Џон Гвер, Кућа плавог лишћа, 1973), Марица (Влахо Стулић, Кате Капуралица, 1974), Мартирио (Ф. Г. Лорка, Дом Бернарде Албе, 1975), Госпођа (Жан Жене, Служавке, 1976), Вјереница (Аугуст Стриндберг, Сабласна соната, 1976), Катарина (Мајка и Краљица) (Витолд Гомбрович, Вјенчање, 1977), Критичар (Иван Фогл, Маске, 1978), Мајка (Тадеуш Ружевич, Бијели брак, 1978), Народ (Јевгениј Шварц, Змај, 1979), Извођач (Рецитал, Тито – симбол наших победа, 1979, Сребрна колајна на XIII Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 12.
Каријеру заокружује улогом Марије Хосефе у представи „Дом Бернарде Албе“ Ф. Г. Лорке у Народном позоришту Републике Српаске, за коју добија Специјалну награду за глумачко остварење на Међународном фестивалу Театарфест у Добоју, те јубиларном прославом и промоцијом монографије у Бањалуци и Сарајеву. Том приликом је завештала Музеју Републике Српске у Бањалуци као и Музеју књижевности и позоришне умјетности у Сарајеву 17. септембра 2007, део своје уметничке оставштине као Легат Даре Стојиљковић. А улогом Вини у „Срећним данима“ Самјуела Бекета прославља 50 година уметничког рада на сцени у Бањалуци.
Ред 43:
* Медаља заслуга за народ,
* Шестоаприлска награду града Сарајева,
* Сребрна колајна на XIII Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну 12.
* Републиичка награда Златно коло за ширење уметности и културе у БиХ 1989. године поводом 30. одишњице уметничког рада.
|