Димитрије Ђурић — разлика између измена

По завршеној Артиљеријској школи, првим распоредом одређен је за водника у 2. батаљону Стајаће војске. Од [[5. фебруара]] [[1867]], после повратка из иностранства одређен је на службу у Општевојно одељење Министарства војног. Генералштабни официр Београдске окружне војске био је од [[4. марта]] [[1868]]. године. [[Фебруар]]а [[1869]], ради набавке шињела за српску војску, послат је у [[Руска империјаИмперија|Русију]]. За главног интенданта целокупне војске постављен је [[10. маја]] [[1876]], а [[22. новембра]] исте године премештен је за начелника Економског одељења Министарства војног. Од [[мај]]а [[1876]]. био је и члан Тајног војног савета. У децембру [[1877]]. постављен је за начелника Штаба Шумадијског корпуса, а октобра 1878. за начелника Штаба Шумадијског кора. Септембра [[1879]], са групом официра, учествовао је у међународној комисији при обележавању нове државне границе. Командант бригаде Стајаће војске био је од [[8. април]]а [[1881]]. до [[27. октобра]] следеће године. Потом добија дужност предавача у Војној академији, а у фебруарау 1883. био је постављен за референта пешадије Команде Активне војске. Од печетка [[1885]], у два наврата одређиван је за нчелника Историјског одељења Главног генералштаба. Најпре од јануара 1885, а затим од марта 1886. године. У међувремену, од [[новембар|новембра]] 1885. до краја [[фебруар]]а [[1886]]. поново је био на дужности главног интенданта целкупне војске. У главном генералштабу, од [[4. марта]] [[1887]]. године био је начелник Операцијског одељења.