Дуга — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
{{Друго значење 2}}
[[Датотека:Double-alaskan-rainbow.jpg|мини|400п|Дуга]]
'''Дуга''' је [[оптика|оптички]] и [[метеорологија|метеоролошки]] феномен који се појављује на небу, када се сунчеви зраци преламају кроз ситне [[вода|водене]] капи, најчешће након [[киша|кише]]. Зраци свјетлости се тада разлажу на своје основне компоненте, формирајући оптичку представу у виду траке различитих [[боја]], што у ствари представља спектар свјетлости.
'''Унутрашња-примарна дуга''' настаје када се сунчев зрак једном преломи са полеђине капљице. Плава свјетлост се прелама под већим углом него црвена свјетлост, али због рефлексије са полеђине капи, плава свјетлост излази под мањим углом од црвене. Зато је плава боја са унутрашње стране, а црвена са спољашње стране примарне дуге.
'''Спољашња-секундарна дуга''' настаје када се сунчев зрак двоструко преломи са полеђине капљице. Плава свјетлост се прелама под већим углом па је с тога она са спољашње стране , а црвена са унутрашње стране секундарне дуге.
Ред 19:
=== Монохроматска дуга ===
Повремено може да се деси да краће таласне дужине, попут оних које има плава или зелена свјетлост, буду расејане, а да даље расејање, нпр. изазвано кишом, доводи до стварања ретке, монохроматске дуге, као што је, бела дуга, под месечином.
== Историја ==
Грчки научник [[Аристотел]] (384-322.
Касније римски филозоф [[Сенека Млађи]] посвећује читаву књигу дуги, пише о запажањима и поставља хипотезе. Примећује да се дуге увек јављају насупрот Сунцу и говори да дуге могу да настану преламањем свјетлости код призме. Узима у обзир две теорије: једна, да дуга настаје преламањем свјетлости кроз сваку кап кише, а друга, да настаје преламањем свјетлости кроз облак, као кроз конкавно огледало.
Научници потом, претпостављају да Сунце, као извор свјетлости, преламањем својих зракова од капи кише у атмосфери, ствара концентричне кружнице боја у оку посматрача, међутим његова теорија није призната у то време.
[[А-Фардијски]] дао је математички најзадовољавајуће објашњење. У свом експерименту, посматрао је преламање свјетлости кроз стаклену сферу испуњену водом, с тим што је изоставио преламање свјетлости кроз стакло. Његово истраживање имало је великог одјека. Њутн је спровео сличан експеримент, само преламањем свјетлости кроз призму.
Роџер Бејкон је писао о преламању свјетлости кроз капи влаге и стварању дуге. Први је одредио величину угла за који се зраци одбијају од капи, и навео да се дуга не може појавити на више од 42° изнад хоризонта.
[[Теодор Фрајбург]] је установио да када сунчева светлост пада на појединачне капи влаге, зраци се два пута преламају (на улазак и излазак) и једном рефлектују (на задњој капи) пре преноса у оку посматрача. Он је објаснио је секундарну дугу кроз сличну анализу која укључује два преламања и две рефлексије.
[[Декарт]] је подржао ову теорију и додатно објаснио да примарна дуга настаје када се зрак једном рефлектује, а секундарна када се зрак двоструко рефлектује са полеђине капи.
[[Исак Њутн]] је показао да је бела светлост састоји од светлости свих дугиних боја, које стаклена призма раздваја у пуном спектру боја. Он је такође показао да се црвена светлост прелама мање од плавог светла, што је довело до првог научног објашњења главних одлика дуге.
[[Томас Млади]] поставио је теорију да се светлост понаша као талас, под одређеним условима, и да може ометати себе.
Напредак рачунарских метода и оптичких теорија доводе до потпуног разумевања дуге.
| |||