Родом са Косова, као младић напустио је дворску службу и отишао најпре у манастир Светог Јоакима Сарандапорског у северној Македонији, а онда на Свету Горугору, где је провео највећи део живота и као игуман обновио руски манастир Свети Пантелејмон. Уживао велики углед код српских владара и одиграо крупну улогу око скидања анатеме са српске цркве и њеног измирења са цариградском патријаршијом 1375.
== Књижевни рад ==
На Светој Горигори је после Маричке битке 1371. превео на српскословенски [[Псеудо-Дионисије|Псеудо–Дионисија Ареопагиту]] (''Небеска јерархија, Црквена јерархија, Мистичко богословље'' и ''Божанска имена''), незаобилазна дела за византијску теологију и хришћанску културу после VI в. У кратком запису уз превод Псеудо-Дионисијевог дела Исаија је оставио снажно сведочанство о [[Маричка битка|Маричкој бици]] и приликама у опустошеној Србији после налета Турака („... И остаде земља од свих добара лишена, од људи, и стоке, и других плодова. Јер не бијаше кнеза, ни вожда, ни предводника у народу, ни избавитеља, ни спаситеља... И заиста, тада живи завидеше мртвима.“).
