Историјски архив „Тимочка крајина“ Зајечар — разлика између измена

[[FileДатотека:Istorijski arhiv Timočka krajina Zaječar 2.jpg| thumb| Историјски архив "Тимочка крајина" у Зајечару]]

У Србији је давне [[1898]]. године донет први Закон о државној архиви, на основу ког је у [[Београд]]у 1900. године основана Државна Архива. Тим актима почиње активан период архивског рада у Србији. Задатак архивског рада је управо и прикупљање, сређивање и чување докумената од општег и историјског значаја. У периоду између два рата, на основу донетог Закона из 1898. године формиране су и друге архивске установе, нпр. [[Државни Архив у Новом Саду]] и [[Архив САНУ]].

После [[Други светски рат|2. светског рата]], почиње веће ангажовање на организовању архивских служби<ref>[http://arhivistika.wordpress.com/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B8/mreza-arhiva/ Организовање архивских служби у Србији]</ref>. У [[Зајечар]]у је 1948.године године формирано Архивско средиште за 9 срезова: зајечарски (Зајечар), борски (Бор), књажевачки (Књажевац), крајински (Неготин)), бољевачки (Бољевац), тимочки (Минићево), брзопаланачки (Јабуковац), кључки (Кладово) и поречки (Доњи Милановац). Већ 1951. године се преименује у Градску државну архиву, а коначно име добија 1973. године, од када носи назив Историјски архив "Тимочка крајина".<ref name="Arhiv">[http://www.arhivzajecar.org.rs Историјски архив "Тимочка крајина"]</ref>

Као и у другим архивским службама, и у Зајечару није био обезбеђен смештај приликом оснивања. Историјски архив је прво био смештен у згради Народног музеја у Зајечару<ref>[http://www.muzejzajecar.org/ Народни музеј у Зајечару]</ref>, тј. у периоду од [[1948]]. до [[1967]]. године. Од 1967.до 1975. године Архив је био смештен у згради Општинског суда, а од 1975. до 1979. године у просторијама бивше пешадијске касарне. Тек 1979. године се обезбеђују трајне просторије, и тада је Историјски архив "Тимочка крајина" добија трајни смештај и зграду која носи њен назив <ref name="Arhiv"/>. Од тог периода зграда се све више уређује са циљем адекватнијег чувања архивске грађе, и 1993. године је завршен и стављен у функцију Депо Архива<ref>[http://www.seecult.org/vest/obnovljen-depo-istorijskog-arhiva-u-zajecaru/ Стављање Депоа у функцију] </ref>. Смештајни простор Депоа је 1.000 m², што је решило смештајне потребе за архивску грађу у оквиру Историјског архива. Поред саме зграде у којој је смештен Архив, у саставу Архива деловало је и Одељење у Бору у периоду од 1983. до 1990. године, као и Задужбина "Никола Пашић" у Зајечару у периоду од 1996. до 2001. године.

Историјски архив "Тимочка крајина" у оквиру основне делатности чува 440 фондова и 12 збирки из периода од 1789. до 2013. године. Обим тог архивског материјала је складиштен у укупно 2.470 дужних метара. Поред архивске делатности, Историјски архив се бави и одређеном научном и научноинформативном издавачком делатношћу, у склопу својих основних делатности и задатака. Такође, у оквиру архива ради и архивска библиотека затвореног типа, која омогућује, како запосленима, тако и корисницима одређену базу података за своја истраживања.<ref name="Arhiv"/>

* [[Архив Србије]]

* [[Народни музеј у Зајечару]]

* [http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=29&Itemid=21 Туристичка организација Зајечара]