Стеван Хаџић — разлика између измена

По завшетку школовања, првим распоредом одређен је [[1895]]. за [[водник]]а у артиљеријском [[пук]]у и наставника у Артиљеријској подофицирској школи. Од [[1896]]. године налазио се на дужности вршиоца дужности начелника штаба Дринске дивизијске области. У периоду [[1897]]–[[1901]]. године био је ордонанс краља и шеф саобраћајног одсека главног Генералштаба, потом начелник Штаба коњичке дивизије а напослетку и начелник Штаба Дунавске дивизијске области. Године [[1902]]. био је командант 9. пешадијског пука. Шеф Извештајног одсека главног Генералштаба био је у периоду [[1904]]–[[1905]]. године. Дана [[18. маја]] [[1906]]. године именован је командантом 18. пешадијског пука а убрзо до [[1910]]. године био је шеф Генералштабног одсека и начелник Општевојног одељења Министарства војног.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}

 

 

У [[Први светски рат|Првом светском рату]] командује Шумадијском дивизијом I позива у [[Церска битка|Церској бици]] до [[10. августа]]. Том приликом учествовао је у свим бојевима на десној обали [[Сава|Саве]] код [[Шабац|Шапца]] и у [[Мачва|Мачви]]. У [[август]]у [[1914]]. године српска Врховна команда поставила га је за начелника штаба I српске армије. Команданти армије су били [[генерал]]и (будуће [[Војвода (војни чин)|војводе]]) [[Петар Бојовић]] (смењен због рањавања [[14. новембра]]) и [[Живојин Мишић]] са којим је остао у руководећем кадру до одласка на [[Крф]], [[1916]]. године. У фебруару 1916. године Врховна команда на Крфу издаје директиву пуковнику Хаџићу (постављајући га за команданта) за одлазак у [[Руска Империја|Русију]], ради формирања I српске добровољачке дивизије. Као командант до марта [[1917]]. године, Хаџић је ову дивизију водио из победе у победу. [[Март]]а 1917. године, по завршеним операцијама у [[Добруџа|Добруџи]], именован је за војног изасланика у [[Краљевина Румунија|Румунији]], где је остао све до [[1919]]. године, када је примио нову дужност министра војске и морнарице.{{sfn|Станић|2003|p=349}}