Косовско-ресавски дијалекат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 3:
== Наглашавање ==
[[
Ово је староштокавски дијалект, који се од новоштокавских дијалеката (на којима је заснован стандардни српски) разликује у положају и врсти акцента. Акцент је најчешће померен један слог према крају речи, и може бити дугосилазни и краткосилазни. У неким деловима дијалекта, постоји и дугоузлазни, и то као последица померања нагласка један слог унапред као у стандарду (ово је углавном случај код именица женског рода на ''-а''). Иначе, положај акцента се разликује у односу на стандард у преко 80% случајева.
Ред 43:
Морфолошки генитив једнине је једнак стандарду, а множине се разликује (''из коли'' уместо ''из кола'' по стандарду). Употреба генитива је ређа (нпр. ретко се користе предлози ''испред'', ''изнад'', ''између'' итд. са генитивом, већ предлози ''пред'', ''над'', ''међу'' са инструменталом или акузативом). Уместо посесивног генитива врло чест је посесивни датив.
Морфолошки инструментал и локатив су присутни, али са различитом учестаношћу у различитим деловима дијалекта. У неким деловима могу да буду замењени општим падежом (''Био сам у школу'', ''Играм се с играчку''), а у неким не (''Био сам у школе'', ''Играм се с играчком'') чак и код једног говорника могу да се чују оба облика. Инструментал именица мушког рода је врло често на ''-ем'' за разлику од стандарда (''дошо је камионем'', ''идо с кумем''). Локатив женског рода
Скраћени облици датива и акузатива постоје и у множини (нас - не, вас - ве, нам - ни, вам - ви - пореди мене - ме, мени - ми у стандардном језику).
Ред 73:
== Одсуство фонеме /х/ ==
Глас /х/ у
== Фонема /ѕ/ ==
Присутна је и фонема /ѕ/ (чита се ''дз''), нпр. ''ѕид'', ''ѕвезда'', ''ѕвоно'',
== Дијалект и друштвене прилике ==
| |||