Крунисање — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м
м (Разне исправке; козметичке измене)
== Крунисање и владарско право ==
 
Крунисање обично није потребно да би особа која је законски наследила трон владала или била сматрана законским монархом. Многи монарси или нису владали довољно дуго да организују крунидбену церемонију, или им крунисање није било омогућено, на пример за време окупације земље. [[Едвард V Јорк]] је владао само два месеца и није стигао да буде окруњен, али је несумњиво био монарх. Међутим, након [[Аустро-угарска нагодба|аустроугарске нагодбе]], односно успостављања дуалне монархије између [[Аустрија|Аустрије]] и [[Краљевина Угарска (1000—1918) |Угарске]], аустријски цар је морао да буде крунисан за мађарског краља да би могао да преузме власт над Угарском.
 
== Религиозни карактер крунисања ==
Крунисање је увек религиозног карактера, јер се веровало да су монарси изабрани да владају од стране самога [[Бог]]а. У складу са идеологијом ''[[Божанско право краљева|Божанског права краљева]]'' сматрало се да је круну монарху подарио сам Бог. Многи суверени и данас владају ''[[Милошћу Божијом]]'' ({{јез-лат|Dei gratia}}).
 
Уз [[цар]]а или [[краљ]]а обично је крунисана и његова супруга, иако супруг [[цар| царице]]ице или [[краљица|краљице]] није крунисан осим ако и сам није проглашен монархом. Крунисане главе традиционално не присуствују крунисању друге особе. То је зато што крунисања церемонија укључује исказивање послушности новокрунисаном монарху, а монарси не исказују послушност другим монарсима који се сматрају њима једнакима. Са друге стране, [[папа]] је изнад [[краљ]]а, те стога краљеви и краљице могу да присуствују крунисању папе. Из истог разлога цареви и краљеви не присуствују крунисању својих супруга, јер су они као монарси виши од њих и не могу им исказати послушност.
[[СликаДатотека: Karl den store krons av leo III.jpg| мини| десно|200п|[[Папа Лав III]] крунише [[Карло Велики|Карла Великог]]]]
Крунисање царева Светог Римског царства и њихових супруга вршиле су папе, које су бирали цареви, све док [[Борба за инвеституру]] није окончала ову традиционалну везу цара и папе. Крунисање осталих [[католичанство|католичких]] монарха врши највиши верски ауторитет у држави, док крунисање протестантских монарха који су најчешће сами највиши верски ауторитет у држави врши одређени надбискуп, на пример [[Надбискуп кентерберијски|надбискуп од Кентерберија]] крунише британске монархе. Неки су монарси крунисали сами себе - то је био обичај код [[Списак византијских царева|византијских царева]] и [[Списак руских императора| руских императора]], те самопроглашених монарха попут [[Списак француских владара| француских царева]] из [[ династија Бонапарте|династије Бонапарте]].
 
Крунисање се обично одржава у главној [[катедрала|катедрали]] или најсветијој [[базилика|базилици]] у земљи. Енглески и британски монарси нису крунисани у катедрали јер она спада у подручје јурисдикције [[бискуп]]а, већ у [[Вестминстерској опатији|Вестминстерској опатији]] која је под директном јурисдикцијом британског монарха који је такође и врховни гувернер [[Црква Енглеске|Цркве Енглеске]]. [[Списак француских владара|Француски краљеви]] су били крунисани у катедрали [[Катедрала у Ремсу|Нотр-Дам у Ремсу]], а њихове супруге су биле крунисане у [[Базилика Сен Дени|базилици Сен Дени]].
 
== Крунисање данас ==
У [[хришћанство|хришћански]] краљевствима и [[царство|царствима]] крунисање је некада била важна церемонија која је значила признавање и прихватање особе за законитог монарха. Крунисање као такво је опстало још само у [[Велика Британија|Уједињеном Краљевству]], где је монарх још увек формално крунисан. Монарси осталих земаља одрекли су се те церемоније и свој долазак на трон обележавају још једино много једноставнијом церемонијом устоличења.
 
Крунисање је у [[Норвешка|Норвешкој]] одбачено [[1908]]. године и норвешки монарх отада само полаже заклетву. Међутим, по свом доласку на трон [[1958]]. године краљ [[Олаф V]] је желео да прими благослов Норвешке Цркве за своју владавину, па је уведена [[бенедикција]]. Та церемонија је много једноставнија, али укључује благослов Цркве и круна је истакнута на олтару. [[Харалд V од Норвешке| Краљ Харалд V]] и [[Сонја од Норвешке|краљица Сонја]] су примили бенедикцију [[1991]]. године. Иако није обавезна, верује са да ће и наредни норвешки монарси прихватати учешће у овој церемонији.
 
У [[Шведска|Шведској]] монарх није крунисан још од [[1873]]. године. [[Списак шпанских владара|Шпански монарси]] имају церемонију која се назива крунисањем, али током те церемоније круна се више не ставља на монархов главу, већ је само истакнута на олтару. [[Белгија]], са друге стране, није никада ни имала круну, осим као појам [[хералдика|хералдике]].
 
Од [[1305]]. до [[1963]]. [[Папа|папе]] су биле крунисане [[тијара|папинском тијаром]] у [[Базилика Светог Петра|базилици Св. Петра]] у [[Рим]] у. Последњи крунисани папа био је [[папа Павле VI]]. Следећа тројица папа - [[Папа Јован Павле I|Јован Павле I]], [[Папа Јован Павле II|Јован Павле II]] и [[Папа Бенедикт XVI| Бенедикт XVI]] - одбили су крунисање и заменили га устоличењем. Будући папа би, међутим, могао поново да организује традиционалну крунисање.
 
Прва снимљено крунисање било је крунисање руског цара [[Николај II Александрович|Николаја II]] и његове супруге [[Александра Фјодоровна|Александре]], одржано [[26. мај]] а [[1896]]. године. Прво крунисање која се могло уживо гледати преко [[телевизија|телевизије]] било је крунисање британске краљице [[Елизабета II|Елизабете II]]. Њена крунисање је одржано [[2. јуни|2. јуна]] [[1953]]. године и преносио ју је [[Би-Би-Си]], сматра се да је краљичино крунисање пратило 20 милиона гледалаца.
1.572.075

измена