Курска превлака — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 22:
Према [[Балти|балтској]] митологији, Курску превлаку је створила снажна дјевојка, ''Неринга'', која се играла на морској обали. Лик ''Неринге'' се појављује и у неким другим митовима, од којих је у некима приказана као снажна млада жена, као женски нордијски [[Херакло]].
Превлаку су у [[13. вијек]]у заузели [[Теутонски ред|Теутонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клаипеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[СССР]]-у, а њемачко становништво је протјерано. Након распада СССР-а, на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.
== Заштита околиша ==
Од [[2000]]. године Курска превлака је на [[УНЕСКО]]-вом [[Светска баштина|попису свјетске баштине]]. Иако је превлака примјер нетакнуте природе, њен јединствени [[екосистем]] је ради
Планови руске нафтне копманије [[Лукоил]] да у мору испред превлаке вади [[Нафта|нафту]] су у раздобљу од [[2002]]. до [[2005]]. године довели до еколошких просвједа у Калињинградској области и Литванији.<ref>[http://www.ecodefense.ru/pubs_reports_lukoil_eng_3.html Экозащита!], Приступљено 10. 4. 2013.</ref><ref>http://www.zalieji.lt/temos/Lukoil</ref> Захтјеви руских и литванских еколога нису наишли на потпору руских власти, па је [[2005]]. године започело вађење нафте. Осим нафтног поља, велику опасност за околиш представља и растући туризам, који уништава природну основу, а која је покретач његовог развоја.
| |||