Мешовите борилачке вештине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 46 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q114466 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
У историји човечанства свака од древних цивилизација имала је једну своју вештину борења „голим рукама“, тј. без оружја (рвање, ударање итд). Највероватније да је прапочетак мешовитих борилачких вештина) у [[Грчка|грчком]] спорту тог времена, под именом [[панкратион]].
 
Грци су [[648]]. године пре нове ере, спорт панкратион увели на [[Олимпијске игре]]. Реч панкратион је комбинација две грчке речи „пан“, која значи све, и „кратос“, која значи моћ или снага. У питању је прилично добар опис самог спорта, пошто је у питању била комбинација хеленског [[бокс]]а и [[Рвање|рвања]]. Спорт је имао само два правила: без уједања и копања очију, мада су и ове технике биле дозвољене код [[Спарта|Спартанаца]]наца. Мечеви су се завршавали једино ако би један од такмичара остао без свести, или ако би се предао подизањем руке. Често би ове борбе трајале сатима, а понекад су се завршавале смрћу једног, или оба такмичара. Овај спорт је постао најпопуларнији догађај на [[Олимпијске игре|Олимпијади]], и у читавој Грчкој.
 
== [[Панкратион]] ==
Борбе су се одржавале у арени, или у рингу који је био квадратног облика, дужине од 3,5 - 4-{m}-, што је чињено јер је фаворизована борба прса у прса. Борба је имала и судију који је био опремљен прутом или палицом којом је спроводио правила, које су често бивале кршена. Технике које су се употребљавале биле су ударци рукама, ногама, лактовима и коленима, полуге и дављења. Користили су се и ударци ногом у ноге, препоне и стомак. Ударало се у стојећем ставу, мада је већина борби у панкратиону завршавала на поду, где се и рвало и ударало. Борци су били познати по својим греплинг могућностима, и примењивали су велики број техника, као што су обарања, дављења, гушења, полуге. Гушење је било најчешћи узрок смрти у панкратиону.
 
Борци панкратиона [[Античка Грчка|древне Грчке]] су постајали хероји, и теме бројних митова и легенди. Позната је и легенда о Арихиону, Диоксипусу, Полидамосу, а чак се и за [[Херкул]]а веровало да је борац панкратиона. [[Александар Велики]] је међу њима тражио војнике, јер су њихове вешине у ненаоружаној борби биле легендарне. Многи од њих су са Александром освајали [[Индија|Индију]] [[326]]. године п. н. е.]] То се сматра почетком азијских борилачких вештина, које већином своје корене налазе у Индији тог времена. Панкратион је прва забележена форма онога што ће касније бити познато као мешавина борилачких вештина, и нешто најдаље у чему је било које друштво дошло у дозвољавању голоруког борбења без правила.
 
Са јачањем [[Римско царство|Римског царства]] опада популарности панкратиона у Грчкој, а овај вид борења бива замењен [[Гладијатори|Гладијаторским борбама]]. Знатно касније, рвање и бокс су постали доминантни спортови на Западу, док су традиционалне борилачке вештине цветале у [[Азија|Азији]]. Овако стање је остало вековима.
Ред 28:
 
[[Категорија:Мешовите борилачке вештине]]
 
{{Link GA|ru}}