Миконос — разлика између измена

|врста = [[Море|морско]]

|вода = [[Егејско море]]

}}

'''Миконос''' ([[Грчки језик|грчки]] {{Грчки1|Μύκονος}}) је једно [[острва]] у скупини [[Киклади|Киклада]] у [[Грчка|Грчкој]]. Управно острво чини засебну и једину општину у оквиру [[Миконос (округ)|округа Миконос]] [[Периферија Јужни Егеј|Периферије Јужни Егеј]]. Оно укључују и околна острвца и хриди. Средиште острва и главно место округа је градић [[Миконос (град)|Миконос]].

Миконос је данас познат као веома познато туристичко одредиште са космополитским каратером и бурним ноћним животом.

 

 

Миконос спада у острва [[Киклади|Киклада]] која су удаљена од копна и имају сталан недостатак воде услед сушне [[средоземна клима|средоземне климе]] са дугим, жарким и сушним летима и благим и не баш кишовитим зимама. Биљни и Животињски свет су такође особени за ову климу, а од гајених култура доминира [[маслина]].

 

Данас постоји мит да је острво добило име по античком јунаку који се поредио са [[Аполон]]ом и по томе постао познат. За Миконос, као и за целокупне [[Киклади|Кикладе]], је необично важно раздобље касне [[праисторија|праисторије]], тзв. [[Кикладска Цивилизација]], зависна и блиска [[Критска цивилизација|Критској]]. Током [[стара Грчка|старе Грчке]] Миконос је прво био насељен [[Јонци]]ма, а затим један од малих полиса у веома важном делу [[Грчка|Грчке]].

 

После тога Миконосом је владао [[стари Рим]], а затим и [[Византија]]. [[1204]]. године после освајања [[Цариград]]а од стране [[Крсташи|Крсташа]] Киклади потпадају под власт [[Млечани|Млечана]], под којима остају вековима, до [[16. век]]а, када нови господар постаје [[османско царство]]. Становништво Миконоса није било јаче укључено у [[Грчки устанак]] 20их година [[19. век]]а, али је острво одмах припало новооснованој [[Грчка|Грчкој]]. Међутим, развој нове државе није спречио исељавање месног становништва у [[20. век]]у. Последњих деценија ово је умањено развојем туризма.

 

Главно становништво на Миконосу су [[Грци]]. Последњих година број становника се нагло повећао због развоја туризма високог нивоа. стога на острву лети борави много више туриста него сталних становника, а многи међу њима и многе јавне личности. Међу туристма бројна је [[хомосексуалност|хомосексулна]] заједница и острво је веома отворено ка овој врсти туриста. Између послдња два пописа број сталних становника се повећао за око 50%.

 

Привреда Миконоса се заснива на туризму и поморству, а мање на традициналној пољопривреди ([[јужно воће]], [[маслина|маслине]]). Традицинални млинови-ветрењаче данас су симболи острва.

 

<gallery>

Слика:Psarou, mykonos 02.JPG

</gallery>

 

 

{{Грчка острва}}