Нантски едикт — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (додана категорија Протестантизам у Француској помоћу геџета HotCat)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[FileДатотека:Édit de Nantes. Page 24 - Archives Nationales - AE-II-763.jpg|thumb|Нантски едикт]]
'''Нантски едикт''' је закон, који је у [[Нант]]у [[13. април|13. априла]]а [[1598]]. потписао француски краљ [[Анри IV]]. Едиктом је дао француским [[хугеноти]]ма значајна верска права. Раздвојио је грађанско од верског јединства француске нације. Протестанти се по први пут не третирају као [[шизматици]] и [[јерес|јеретици]], него се отворио пут секуларизма и толеранције. Закон је увео слободу вере за појединце, али исто тако је амнестирао протестанте и вратио им грађанска права, укључујући и право да раде за државу и право да се директно жале краљу.
 
Циљ едикта је био да се разреши дуги расколнички [[Француски верски рат]] ([[1562]]—[[1598]]). Краљ је имао и личних разлога да подржи едикт. Пре ступања на престо [[1589]]. краљ је био протестант. Тек се [[1593]]. одрекао протестантизма и постао католик, да би осигурао своју позицију краља Француске.
 
[[Луј XIV]], унук Анрија IV је октобра [[1685]]. поништио Нантски едикт и прогласио да је протестантизам незаконит у Француској. У ту сврху издао је [[Едикт из Фонтенблоа]]. Тај акт се назива и '''Опозив Нантског едикта''' и имао је јако штетне последице за [[Француска|Француску]]. Нису поново избили верски ратови, али протестанти су одлучили да напусте Француску. Већина је отишла у [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]], [[Пруска|Пруску]], [[Холандија|Холандију]] и [[Швајцарска|Швајцарску]]. Тим прогнанством Француска је изгубила много вештих занатлија. Опозив нантског едикта је даље наштетило угледу француског краља у другим протестантским земљама.
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена