Ненад Грујичић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 21:
== Живот и дело ==
Рођен је 12. септембра 1954. године у [[Панчево|Панчеву]]. У честим породичним селидбама, најраније године провео у [[Шајкаш
Био је главни и одговорни уредник студентског књижевног листа ''То јест'' (1978-1980) и уредник поезије у ''Гласу омладине'' (1980-1981). Предавао је књижевност у Војној гимназији у Београду 1982. године.
Био је председник [[Друштва књижевника Војводине]](1993-1997) и председник Савета Међународног салона књига и Дана Лазе Костића у [[Нови Сад|Новом Саду]](2000-2004).
Ред 30:
Осим катрена и дистиха, Грујичић је обновио и унапредио песничке облике: сонет и сонетни венац, терцина и венац терцина, сестина лирика (велика сестина), квинта, малајски пантун... Четири сонетна венца (Жижак, Вихор, Тајац и Цваст) посвећена су Марији Балковој (име у акростиховима), од којих три чине књигу ''Пуста срећа'', која се појавила у три издања и овенчала наградом ''Милан Ракић'' за књигу године. Написао је, поред осталог, десет сонетних венаца који редовно поседују завршни акростих од имена особе или неке појаве.
У Грујичићевој селективној библиографији која броји преко хиљаду јединица, 280 се односи на заступљеност у антологијама. О његовом песништву писали су критичари и песници: Мирослав Егерић, Славко Гордић, Богдан А. Поповић, Јован Делић, Драшко Ређеп, Момир Војводић, [[Чедомир Мирковић]], Павле Поповић, Миодраг Перишић, Николај Тимченко, Владимир Копицл, [[Михајло Пантић]], Златко Красни, [[Васа Павковић]], Иван Негришорац, Душица Потић, Желидраг Никчевић, Миливој Ненин, Александар Јерков, Саша Радојчић, Милош Петровић, Драгољуб Стојадиновић, [[Вујица Решин Туцић]], [[Ранко Рисојевић]], Радмила Поповић, Момчило Попадић, Драгомир Брајковић, [[Стеван Тонтић]], Живко Малетић, [[Владимир Јагличић]], Милица Јефтимијевић Лилић, [[Зоран М. Мандић]], Хаџи Драган Тодоровић, Милка Божић, Предраг Бјелошевић, Зоран Ђерић, Ненад Шапоња, [[Александар Б. Лаковић]], Бранко Брђанин Бајовић, [[Ласло Блашковић]], Милета Аћимовић Ивков, [[Драган Јовановић Данилов]], Дамир Малешев, Дејан Тадић, [[Миленко Стојичић]], Мирко Вуковић, Радомир Д. Митрић, Маја Белегишанин, Иван Деспотовић, Ирена Бера, Александра Мариловић, Срђан Орсић и други.
Написао је драму ''Читај Тракла'', која је емитована на Радио Новом Саду, 1983. године. Аутор је документарно-уметничких емисија: ''Ојкача – вековна песма Поткозарја'', ТВ Нови Сад, 1990; ''Ојкача – љута милошта крајишка'', РТРС, 2003; ''Ојкача – и отац и мати'', РТРС; 2003. и ''Ојкача – лирска позлата крајишке душе'', ТВ Нови Сад. Звучни примери овог изворног певања архивирани су у Радио Новом Саду. Књига ''Ојкача'' доживела је пет издања. Реаговао је на постављање ојкања и бећарца на листе [[Унеско|Унеска]] за светску нематеријалну културну баштину.
Ред 60:
* Врвеж, [[Матица српска]], Нови Сад, 1985.
* Царска намигуша, БИГЗ, Београд, 1990.
* Јадац, Српска књижевна задруга, Београд, 1993.
* Пуста срећа, Просвета, Београд, 1994, 1995, 1996.
* Песме при руци, КОС, Београд,1995.
Ред 79:
* Аух, што живот ушима стриже(алманах), Стражилово, Нови Сад, 1990.
* Бранко - песник младости (монографија о [[Бранко Радичевић|Бранку Радичевићу]]), Књижевна заједница Новог Сада,1984, 1985, 1990. и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1992.
* [[Ојкача]] (студија и антологија), Књижевна заједница Новог Сада, 1988, Дневник, Нови Сад, 1992, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука,1996, Верзал, Нови Сад 2004. и Музеј Козаре, Приједор, 2004.
* Плес у негвама (есеји и критике), Просвета, Београд, 1998.
* Полемике и одушци, Ослобођење, Српско Сарајево, 2004.
Ред 88:
== Извори ==
* Грујичић, Н. ''Вијадукт''. Нови Сад: Прометеј; 2011.
* Јевтић, Милош. ''Живи звуци Ненада Грујичића''. Београд: Београдска књига; 2008.
== Литература ==
* Грујичић. Н. ''Дарови''. Нови Сад: Орфеус; 2009.
== Спољашње везе ==
| |||