Српске громиле — разлика између измена

'''''Српске громиле''''' је монографија београдског археолога [[Ђорђе Јанковић|Ђорђа Јанковића]], објављена 1998. године.

 

 

{{cquote2|Громиле су углавном мање хумке, донекле различитог састава, које понекад садрже разне предмете. У њима нема остатака људских скелета. То се објашњава, како ће се видети, обичајима да се спаљени остаци покојника не сахрањују у земљу, већ изван громила. По правилу, раније су сличне хумке тумачене као гробови праисторијског или античког доба. Издвајање средњевековних громила омогућава стварање прве стварне слике о Србима у раном средњем веку.|Ђорђе Јанковић, у Предговору књиге<ref>Јанковић, Ђорђе. ''Српске громиле'', Београд, 1998, стр. 7.</ref>}}

 

{{cquote2|Громиле на једноставан и очигледан начин омеђују српски етнички простор у раном средњем веку. Он се скоро подудара са границама [[Далмација (римска провинција)|римске Далмације]]. Те границе су на истоку према [[Велика Морава|Великој]] и [[Јужна Морава|Јужној Морави]], али су Срби веома рано живели у [[Неготинска крајина|Неготинској крајини]], па можда и другде источно од римске Далмације. На југу је Срба било у области [[Шар планина|Шар планине]] или још јужније, око [[Дебар|Дебра]] и даље. На југозападу су Срби насељавали [[Јадранско море|приморје]], али није познато да ли су већ у раном средњем веку настанили и велика острва као што су [[Корчула]], [[Мљет]], [[Хвар]], [[Брач]], која се у X столећу наводе као српска. На западу су Срби живели у [[Поуње|Поуњу]], [[Лика|Лици]] и [[Крбава|Крбави]], вероватно до [[Купа|Купе]]. Према [[Панонија|Панонији]] је граница ишла [[Посавина|Посавином]].|Ђорђе Јанковић<ref>Наведено дело, стр. 151.</ref>}}

 

== Види још ==