Правни систем у Републици Србији — разлика између измена

'''Правни систем у Републици Србији''' представља систем кодификованих, одн. писаних норми које уређују сферу јавног и приватног живота у Републици Србији. Њега чине Устав Републике Србије донет 2006. године, као највиши и најважнији правни акт, <ref>[http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav.php Устав Републичке Србије, 2006]</ref>, као и читав систем закона који регулишу све области друштвеног живота у Републици Србији.

Правни систем у [[Република Србија|Републици Србији]] припада тзв. [[Kontinentalno pravo|континентално-европском правном систему]]<ref> [http://studenti.rs/skripte/pravo/pravni-sistem/ правни систем]</ref> који порекло вуче још из римског права. Овом приликом не треба заборавити [[Душанов законик]]<ref> [http://www.delfi.rs/knjige/6728_postanak_i_znacaj_dusanova_zakonika_knjiga_delfi_knjizare.html Постанак и значај Душанова законика, Aleksandar Solovjev,ISBN: 8681563637, Душанов законик]</ref> који представља први писани правни акт у историји српског народа и овог дела [[Европски континент|Европског континтинента]]. Сам Законик је настао као специфична мешавина дотадашњег српског обичајног права и норми римског права које су живеле кроз Византију и састоји се од два основна дела, прави је донет 1349. године на државном сабору у [[Скопље|Скопљу]], а други, у форми измена и допуна 1354. године на државном сабору у граду [[средњевековни град Сер|Серу]] . Сам Законик чине четири основне целине : 1) Права и обавезе цркве; 2)Права и обавезе зависног становништва и властеле; 3) Судски поступак и кривично право и 4) Права и обавезе грађана (градског сталежа)<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zakonik-cara-stefana-dusana-izdanje-nikole-radojcica istorijska biblioteka]</ref>, Након пада [[Византијско царство|Византије]], како у [[Западна Европа|западној Европи]], тако и на простору [[Балканско полуострво|Балкана]] долази до застоја у развоју правног поретка, може се рећи чак и назадовања јер писане норме замењује [[Обичајно право|обичајно]], односно неписано право које се разликовало чак од регије до регије унутар једне државе, а још и више у појединим деловима Европе. Почетком средњег века српска држава бива окупирана од стране Османлијског царства што проузрокује улазак у сферу утицаја [[Шеријатско право|шеријатског права]] чије су карактеристике биле драстично другачије од правног поретка који је до тада постојао. Почетком 19. века са слабљењем Османлијског царства и све широм аутономијом Србије појавила се потреба за правним регулисањем нове ситуације. Свакако најзначајнини правни акт у том периоду био је [[Српски грађански законик]] донет 1844. године, настао под утицајем све приснијих односа Србије, Француске, Немачке и Аустро-угарске монархије <ref>[http://www.overa.rs/gradanski-zakonik-kraljevine-srbije-1844-god-sa-kasnijim-izmenama.html Грађански законик Краљевине Србије]</ref>. По својим нормама и садржини тај акт био је један од најнапреднијих законика тог типа у том периоду у Европи. Да је тако говори чињеница да су његове одредбе дуго времена биле на снази, а неке чак и данас, конкретно у делу који се односи на поклон као облик располагања имовином <ref name="СВИМ">[http://www.projuris.org/Pogledajte/svim14.pdf Закон о неважности правних прописа донетих пре 6.априла 1941. године и за време непријатељске окупације]</ref>.

Ослобођењем од немачке окупације и формирањем [[Федеративна Народна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] и доношењем првог Устава те државе 31. јануара 1946. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_fnrj.html Устав ФНРЈ]</ref> формалноправно је формирана нова држава, по свом политичком уређењу република, чиме је период монархија на овом просторима дефинитивно завршен. Овај Устав је свој узор имао у [[Устав СССР-а из 1936. године|Уставу СССР-а из 1936. године]] и дефинисао је ФНРЈ као чврсту федерацију. Да би се избегао правни вакуум до потпуног формирања правног поретка нове државе дошло је до преузимања норми и закона из предратног периода који нису били у супротности са уређењем и политичким карактером новонастале државе <ref name="СВИМ" /> . Нова етапа у правном уређењу Југославије наступила је доношењем [[Устав од 7. априла 1963. године|Устава од 7. априла 1963. године]] познатог још и као [["Повеља самоуправљања"]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1963.html Устав СФРЈ 1963.]</ref> који је донет из уверења да су се нови односи, као и сама држава формирана после Другог светског рата, довољно учврстили како би се ти односи применили у свим сферама друштвених односа. Са уставно-правног становишта најважнија новина била је формирање Уставног суда, као највише судске инстанце која је имала задатак да чува и штити уставни поредак [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Суштинске промене у структури федерације уведене су Уставним амандманима из 1967 и 1968. године, а свој коначан облик су попримиле 1971. године <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/amandmani_na_ustav_iz_1963.html Амандмани на Устав из 1963.]</ref> и оне су представљале спровођење у пракси закључака који су донети на [[Осми конгрес Савеза комуниста Југославије|Осмом конгресу Савеза комуниста Југославије]] одржаном у [[Београд|Београду]]у који је практично означио почетак трансформације Југославије од чврсте федерације ка све лабавијој Конфедерацији. Практични довршетак тог процеса је проглашење [[Устав СФРЈ од 21. фебруара 1974. године|Устава СФРЈ од 21. фебруара 1974. године]] <ref>[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/ustav_sfrj_1974.html Устав СФРЈ из 1974.]</ref> . Његове најбитиније одредбе су увођење консензуса република и покрајина приликом гласања, као и легализовање права на самоопредељење и отцепљење али без прецизирања ко су носиоци тог права, републике или народи, што ће касније бити један од најбитнијих узрока крвавог распада заједничке државе.

Као и Краљевину, тако је и државе које су постојале после [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], карактерисала је несталност и велика променљивост правних аката, посебно закона који су требали да регулишу поједине области из живота. Једини изузетак од тог неписаног правила било је доношење [[Закон о облигационим односима|Закона о облигационим односима]] 1978. године који је у скоро непромењеном облику и данас на снази. Средином 60-их година 20 века у стручној јавности је сазрела свест о потреби доношења једног закона који ће на целовит и јединствен начин регулисати област [[Облигационо право|облигационог права]]. Одговоран посао израде једног оваквог закона поверен је [[Михаило Константиновић|Михаилу Константиновићу]] и он је у [[Београд|Београду]]у 1969. године објавио књигу "Облигације и уговори, скица за законик о облигацијама и уговорима" која је била својеврстан нацрт закона. Но, у светлу уставних промена које су се догађале у СФРЈ и којима је дошло до прерасподеле надлежности између федерације и република у корист ових других и овај нацрт је морао претрпети битне промене које су резултирале тиме да је само општи део облигационог права остао у надлежности федерације, док је посебни део "спуштен" на ниво република. Осим овог, професор Константиновић је израдио и нацрте великог броја других значајних законских аката, попут, Основног закона о браку (1946), Закона о застарелости потраживања (1953), Закона о наслеђивању (1953) и других <ref>[[Михаило Константиновић]]</ref>.