Прешевска Моравица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dcirovic је преместио страницу Прешевска моравица на Прешевска Моравица без остављања преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| дужина = 9
| области = Прешево
| земље = {{СРБзастава|Србија}}
| градови = [[Прешево]]
}}
 
'''Прешевска''' ( '''Курбалијска''' ) река има површину слива са око 9 км², протиче кроз град [[Прешево|Прешево]] и улива се у реку Моравицу код села [[Жујинце|Жујинце]]. Дужина тока реке је око 13 км. Проток воде по оценама стручњака износи око 20-30 лит-сек.
 
Сматра се да треба напоменути да река изнад града [[Прешево|Прешева]] протиче кроз уску клисуру, док су планински масиви обрасли густом [[Шума|шумском]] вегетацијом. Геолошка подлога је састављена од кречних седимената, а забележене су и партије бигра. Сама река тече кроз терен који има изразито велики пад од око 32%. Међутим, захваљујући покривености терена вегетацијом, није се запазила појава интензивне [[Ерозија|ерозије]].
Ред 13:
Одмах изнад града [[Прешево|Прешева]] на око 2 км налази се врло подесан профил за изградњу евентуалне бране за акумулирање воде, која би се искористила вишенаменски. Горње изложено даје право да се предложи следеће решење уређења ове реке:
 
Са минималним протоком од цца 25 л/сек током часа добили би 2.160.000 л воде, што подељено са 12.000 становника Прешева износи 180 л/дан /становник. Имајући у виду да се за овакве [[Агломерација|агломерације]] узима дневна потреба воде за пиће у циљу повећавање животног стандарда од 120 л/с/24 часа према томе дневно омамо одређену количину вишка воде од 60 л што укупно износи 720 м3 на дан што омогућава наводњавање на око 350 хаha.
 
Овај је прорачун начињен узимајући у обзир минимални проток воде. Међутим у осталом делу године би био већи што значи да ћемо имати и вишка воде, коју би могли да користимо за наводњавање. Овом концепцијом се омогућава водоснабдевање насеља за идућих 20 година при чему ће се користити постојећи водоводни систем али без пумпне станице и потисни цевовод, чиме би се уштедела електрична енергија. У ову сврху би се подигла лучна брана изнад града са висином од око 30 м која би могла да акумулира 2,0 x 10 м3 воде. Према томе, овом количином воде, могао би се снабдети град пијаћом водом за потребу индустрије као и водом за потребу наводњавања 350 ха површине. Рачунајући на просечан проток, према површини сливног подручја, би износило око 75 л/сек, што би занчило, да поред
задовољавајућих потреба водом за пиће, могло би се наводњавати 650 ха.
 
Овај је прорачун начињен узимајући у обзир минимални проток воде. Међутим у осталом делу године би био већи што значи да ћемо имати и вишка воде, коју би могли да користимо за наводњавање. Овом концепцијом се омогућава водоснабдевање насеља за идућих 20 година при чему ће се користити постојећи водоводни систем али без пумпне станице и потисни цевовод, чиме би се уштедела електрична енергија. У ову сврху би се подигла лучна брана изнад града са висином од око 30 м која би могла да акумулира 2,0 x 10 м3 воде. Према томе, овом количином воде, могао би се снабдети град пијаћом водом за потребу индустрије као и водом за потребу наводњавања 350 хаha површине. Рачунајући на просечан проток, према површини сливног подручја, би износило око 75 л/сек, што би занчило, да поред
задовољавајућих потреба водом за пиће, могло би се наводњавати 650 хаha.
 
[[Категорија:Реке Србије]]