Рашки стил — разлика између измена

Основна карактеристика овог стила је [[Једнобродна црква|једнобродна]] [[Свод|засведена]] грађевина са једним [[кубе]]том. Са [[запад]]не стране се обично налази [[припрата]], док се са [[Југ|јужне]] и [[север]]не налазе нижа одељења, обично певнички [[трансепт]]и и [[параклис]]и. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у [[Романски стил|романском стилу]], што указује на директне везе са ''Приморјем'' односно мајсторима из градова са [[Исток|источне]] обале [[Јадран]]а ([[Котор]], [[Дубровник]] и други) која се налазила под контролом [[Немањићи|Немањића]]. За ову [[Епохе у архитектури|епоху у архитектури]] је везано и тзв. ''[[златно доба српског сликарства]]'' које почиње са [[живопис]]ањем Ђурђевих Ступова око [[1175]]. године и завршава се са [[Манастир Градац|Градцем]] око [[1275]]. године, а свој врхунац достиже у [[Сопоћани]]ма<ref name="Јоца" />. После овог периода, наступио је тзв. ''[[Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]].