Статика флуида — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (reference)
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део је [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.[/br]
Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
* [[Смицајни напон|Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[сила трења|силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[сила трења|силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид|невискозног флуида]] ( [[невискозни флуид|савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон|напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]
У статици флуида важе два основна закона :
* -{ρ}- - густина флуида (густина масе)[kg/m<sup>3</sup>],
* <math>\vec f</math> - густина масене силе тј. масена сила по јединици масе [N/m<sup>3</sup>],
* <math>gradp=\bigtriangledown p=\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{x}}\vec i+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{y}}\vec j+\frac{\partial \mathbf{p}}{\partial \mathbf{z}}\vec k</math> - [[градијент]] притиска, при чему је <math>\bigtriangledown</math> векторски оператор [[набла]].
 
 
Задатак статике флуида састоји се у томе да се из Ојлерове једначине статике флуида уз познату густину масене силе и познату [[густину]] флуида (густина масе) израчуна расподела притиска. [[Леонард Ојлер|ОјлерОјлерова]]ова једначина изражава следећу законитост: у мирујућем флуиду највећа промена притиска ('''-{grad p}-''') је у смеру масене силе <math>\vec f</math>. Градијент притиска је вектор нормалан на '''изобарску''' површ. Изобарске површи су површи једнаког притиска.
==О облику површина p=const==
Из Ојлерове једначине у векторском облику произилази следеће:
1.572.075

измена