Суводол (Смедерево) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19:
Село лежи јужно од варошице Колара у општини [[Смедерево]].
 
Предање каже да је раније, не зна се када, постојало у близини извора ''Далеко'' где се и данас налази на трагове из прошлости. Раније се ово село звало ''Битинац,'' и под тим именом помиње у арачким списковима из првих десетина 19. века. Први становници биле су породице које су из [[Колари|Колара]] после пропасти [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] избегле преко [[Дунав|Дунава]]а, а при повратку настаниле се на месту данашњег Суводола. Како су у Коларима били на ударцу Турцима, и због њихових зулума и насиља, склонили су се овде где је била [[шума]] и пусто, па су овде остали и кад су се прилике измениле, крчили су и палили шуму, подизали куће [[слама|сламом]] покривене, и тако основали село. Године [[1818]]. [[село]] је имало 25, а [[1822]].год. 26 [[кућа]]. Године [[1846]]. Суводол је имао 42 куће, а по попису из 1921. год. у селу је било 160 кућа са 964 [[становник]]а.
 
Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине [[Јагодина|Јагодине]], Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине [[Гиљан]]а, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из [[Тешица|Тешице]] (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине [[Прокупље|Прокупља]], Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.
 
Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем [[1921]]. године).<ref> Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница </ref>
<ref>Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани</ref>
 
Ред 158:
Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.
 
Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социјолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор. <br />
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.