Тибар — разлика између измена

| ушће = Код [[Лидо ди Остија|Лидо ди Остије]] у [[Тиренско море]]

| области =

| притоке = [[Кијашио]], [[Кијани]], [[Нера]], [[Анијене]]

| слив =

'''Тибар''' ({{јез-ит|Tevere}}, {{јез-енг|Tiber}}), трећа по дужини [[река]] у [[Италија|Италији]] са 406 -{km}-, после [[По (река)|Поа]] и [[Адиђе]]а, протиче кроз [[Рим]] у правцу од планине Фумајоло до [[Тиренско море|Тиренског мора]], у које утиче са два рукавца: један који пролази кроз предграђе [[Остија|Остије]] на југу, а други кроз [[Фијумићино]] на северу. Слив Тибра је око 18.000 km².

 

Вероватно је име ''Тибар'' пре-латинског порекла, као и римски назив Tibur (данас [[Тиволи]]). Прича се да се митски краљ [[Тиберније]], девети од легендарних краљева [[Алба Лонга|Алба Лонге]], утопио у реци Албула, која је потом названа Тибар. Овај мит можда може објаснити сећање на ранији пре-индоевропски назив реке, 'беле' од седимената. Легенде кажу да су браћа близанци [[Ромул и Рем]] остављени на обали Тибра, где их је спасила вучица.

 

С друге стране, ако је етрурско лично име Thefarie, настао од имена реке, етрурско име за Тибар било би Thefar. Да ли то значи „бело“ није познато. Најсроднија позната етрурска реч је вероватно thafna, „пехар."

 

Тибар је био важна трговачка река од времена [[Пунски ратови|Пунских ратова]], када је лука [[Остија]] постала кључна поморска база. Када је лука Остије затрпана муљем, крајем првог века изграђен је нови пут, ''[[-{via Portuensis}-]],'' који је повезивао Рим с новом луком, Фиумићино.

 

У Тибар се улива римска речица Анио, а на њему се налази острво (''Isola Tiberina'') у центру Рима, између [[Трастевере]] и античког центра. Газ на острву је вероватно најстарија насеобина у граду. Легенда каже да је мајка Ромула и Рема, Реа Силвија, весталска девица, натерана да се утопи у реци Тибар. Тибар се њоме оженио и поплавио околину због неправде која је нанесена његовој жени.

Популарно зван ''-{flavus}-'', „жута река“, Тибар има доста наноса али не прави делту, захваљујући јакој северној морској струји која тече близу обале, стрмој обали и тектонским наносима. Обала се од древних времена померила за око 3 -{km}-, оставивши античку Остију на сувом. Од пре једног века, обала у Фијумићину се помера за око 4 m годишње.