Органска хемија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: амин → Amin (hemija) (2), етар → Етар (хемија), бор → Бор (хемијски елемент) using Dab solver |
м knjige+sfn; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Органска хемија''' је област [[хемија|хемије]] која се бави [[наука|научним]] истраживањем структуре, својстава, композиције, [[хемијска реакција|реакција]], и припреме (путем [[Organska sinteza|синтезе]] или других стредстава) једињења базиранх на [[угљеник]]у ([[Угљоводоник|угљоводоника]]) и њихових деривата. Та једињења могу да садрже знатан број други елемента, укључујући [[водоник]], [[азот]], [[кисеоник]], [[халоген]]е као и [[фосфор]], [[силицијум]], и [[сумпор]].<ref name="MorrisonBoyd6th">{{MorrisonBoyd6th}}</ref><ref>{{Cite book |author = John D. Roberts, Marjorie C. Caserio |title = Basic Principles of Organic Chemistry |publisher = W. A. Benjamin, Inc. |year = 1964}}</ref><ref>{{Cite book |author = Richard F. and Sally J. Daley |title = Organic Chemistry, Online organic chemistry textbook |url = http://www.ochem4free.info}}</ref> [[Органско јединјење|Органска једињења]] формирају базу свих форм живота на [[Земља|Земљи]]. Она су структурно веома разноврсна. Опсег примена органских једињења је енорман. Она су било база, или важан конституент, многих производа, неки од којих су [[пластика]], [[лек]]ови, [[Петрохемијска индустрија|петрохемикалије]], [[храна]], [[експлозив|експлозивни материјали]], и [[боја|боје]].
Органска хемија је у почетку означавала део [[хемија|хемије]] која се бавила систематиком хемијских једињења, која се како се веровало не могу добити путем синтезе у лабораторији, једино преко живих организама.<ref>{{Clayden1st}}</ref> [[Фридрих Велер]], наставник средње техничке школе и доктор медицинских наука у Берлину, направио је [[1828]]. године прво синтетичко једињење [[карбамид]] (органску материју која се налази у [[урин
| title = Ueber künstliche Bildung des Harnstoffs
| author = Friedrich Wöhler
Ред 8:
| volume = 88
| issue = 2
| pages = 253
| year = 1828
| doi = 10.1002/andp.18280880206
Ред 33:
=== Растворљивост ===
Неутрална органска једињења су често [[Хидрофобност|хидрофобна]], другим речима она су мање [[растворљивост|растворна]] у води него у органским растварачима. У изузетке спадају органска једињења која садрже јонизабилне групе као и [[алкохол]]е, [[Amin (hemija)|
=== Особине чврстог стања ===
Ред 64:
* [[фенол]]и
* [[Етар (хемија)|етри]]
* [[Amin (hemija)|
* [[амид]]и
* [[аминокиселине]]
Ред 123:
Неоргански стил привлачења је редак у органским реакцијама. Знатно чешћи узрок органских реакција је привлачење између наелектрисаног реагенса (катјона или анјона) и органског једињења које има [[дипол]]. Пример такве реакције је реакција између [[натријум цијанид]]а (соли -{NaCN}-) и [[карбонил]]ног једињења попут ацетона. Натријум цијанид се у раствору састоји од катјона натријума (-{Na}-<sup>+</sup>) и цијанатних анјона (-{CN}-<sup>-</sup>). Ацетон има карбонилну групу, -{C=O}- двоструку везу, која је поларизована јер је кисеоник [[Електронегативност|електронегативнији]] од угљеника. Негативни цијанидни јон привлачи позитивни крај карбонилне групе дипола. Није увек неопходно да реагенс буде наелектрисан. [[Амонијак]] такође реагује са ацетоном и у овом случају [[слободни електронски пар]] - пар који не учествује у везивање и који је концентрисан на атому азота ненаелектрисаног молекула амонијака - је привучен позитивним крајем карбонилног дипола.
Поларност може да проистекне и из [[Sigma veza|σ веза]]. Најелектронегативнији елемент [[Периодни систем елемената|периодног система]] је [[флуор]] и три атома флуора на електропозитивном [[Бор (хемијски елемент)|
;Преклапање орбитала
| |||