Епилептички напад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 27:
Како се епилептичко пражњење шири, клиничка слика напада постаје мање разноврсна и обухвата мањи број уобичајених и стереотипних симптома (на пример, помућење свести са укоченим погледом и стереотипним оралним аутоматизмима код комплексних фокалних напада). На крају, епилептички напад може да се прошири на највећи део обе хемисфере што условљава појаву препознатљивог генерализованог тоничко-клоничког напада који представља најтипичнији скуп симптома који се виђа у склопу епилепсије. Опсервација оваквог напада омогућава постављање дијагнозе епилептичке природе напада, чак и када је начин појаве симптома непознат или другачији од претходно поменутог.
==== Врсте симптома (садржај напада) ====
Епилептички напади могу да обухватају измену: сензоријума, сензибилитета, моторике, [[психопатологија свести|свести]], [[психопатологија памћења|памћења]], понашања, когниције, [[психопатологија емоција|емоционалних]] или аутономних функција. Нема сваки напад све поменуте симптоме, али сваки напад обухвата бар један од симптома.
Неки пратећи знаци, као што су јак угриз језика, пражњење мокраћне бешике, цијаноза, преломи костију, тежа нагњечења ткива и опекотине се по правилу јављају у склопу епилептичког напада, а много ређе код напада друге природе. <br />
Време појаве напада може да буде од значаја. Уколико се напад поменутих карактеристика и садржаја јави током спавања, мала је вероватноћа да се ради о било чему другом сем о епилептичком нападу.<br />
Ред 54:
|-
|}
==== Супклиничка ЕЕГ пражњења и епилептички напад ====
Разни епилептиформни обрасци који подсећају на обрасце који се виде током напада, а немају видљиви клинички корелат не сматрају се епилептичким нападом. Проблем са овим ЕЕГ пражњењима ипак постоји, јер је могуће да болесник или особа која опсервира не уочава клинички корелат који можда постоји, у ком случају би се и ови догађаји схватили као епилептички напад.
| |||