Руски грађански рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 68:
 
=== 1919. ===
Позорница је сада била спремна за кључну годину грађанског рата. Бољшевичка влада је чврсто контролисала срце Русије, од Петрограда до Москве и јужно до [[Волгоград]]а. Против ове владе на истоку, адмирал Колчак је имао малу армију и контролу над делом Транссибирске железнице. На југу су козачке армије контролисале велик део Дона и Украјине. УНа [[КаукасусКавказ]]у генерал Дењикин је окупио армију. У новооснованој држави [[Естонија|Естонији]], генерал Јуденич је организовао армију. Естонија је била нескривено против бољшевика и борила се против њих од новембра 1918. Французи су заузели [[Одеса|Одесу]], а Британци [[Мурманск]]. Британци и Американци су заузели [[Архангелск]], а Јапанци су заузели Владивосток.
 
Троцки је наредио бољшевицима да прво поврате Украјину. Ово је остварено у краткој кампањи у зиму-пролеће 1919. Козаци су били неспособни да се организују и искористе своје успехе са краја 1917. То је за последицу имало да, када је совјтеска против-офанзива почека јануара 1919. под бољшевичким командантом [[Владимир Антонов|Владимиром Антоновим]], козачке снаге су се брзо распале. Црвена армија је освојила [[Кијев]] [[3. фебруар]]а [[1919]], а десет дана касније, са својом армијом у расулу, генерал Каљедин је извршио самоубиство. [[Ростов]] је освојен у марту 1918. Козачка Добровољачка армија се евакуисала у [[КубанКубањ]], где се придружила [[Кубански Козаци|Кубанским Козацима]] да би покренули неуспешан напад на [[Краснодар|Јекатеринодар]]. Генерал Корнилов је убијен у борбама [[13. април]]а. Команда над операцијом је прешла генералу Дењикину који је искористио неколико наредних месеци да поново организује своју козачку војску. У октобру је од срчаног удара преминуо генерал Алексејев, а генерал Дењикин је постао (барем теоријски) врховни вођа армија Белих у јужној Русији.
 
Са бољшевичким трупама за које се чинило да су победиле у Украјини, Французи су повукли своје војнике из Одесе [[8. април]]а [[1919]]. Француски војници се скоро нису ни борили – разумљива одлука због конфузије која је трајала годину и по дана. Ипак, када су се они повукли, десетине хиљада људи који су се бојали бољшевика и који су побегли у Одесу, су остављени на милост Црвеној армији.