Метеорологија — разлика између измена

 

'''Метеорологија''' је [[наука]] о [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]] и променама у њој. Метеорологија проучава промене [[време (метеорологија)|временских услова]] око нас. Спада у групу [[геофизика|геофизичких]] наука. Неке од главних појава које се проучавају су количина и врста [[падавина]], [[грмљавинска олуја|грмљавинске олује]], [[торнадо|торнада]], [[тропски циклон]]и и [[тајфун]]и. Битан утицај времена на људе и људске активности довео је до развоја науке о [[прогноза времена|прогнози времена]].

Почеци метеорологије леже у проматрању тренутног времена и нагађања какво би оно могло бити у врло блиској будућности. Аристотелов наук и његова Метеорологика били су у [[антици]] и [[средњем веку]] врло цењени и заправо једини колико-толико научни метеоролошки почеци. Тако је било све док [[Рене Декарт]], [[Галилео Галилеј]] и остали нису нагађања почели замењивати инструменталним проматрањима почетком [[17. век]]a. Најосновнији инструменти за спровођење тих посматрања и мерења, [[барометар]], [[хигрометар]] и [[термометар]], изумљени су у раздобљу између 1650. и 1750. године. Спајање теорије и експеримента укључивало је и [[Исак Њутн|Њутнове]] законе кретања, експерименте Блеза Паскала, Едмеа Мариота, Роберта Хука, Едмунда Халија и осталих на хипсометрији (прецизном мерењу надморске висине), затим истраживања Роберта Бојла на гасовима те Халија, Георга Хадлија и Јеана Ле Ронд д'Алемберта о атмосферској циркулацији.

 

 

Након што је у Кримском рату (1853-1856) француска флота била тешко оштећена у снажној олуји, земље западне Европе и Северне Америке започеле су озбиљне покушаје скупљања података о времену на много места истовремено помоћу недавно изумљеног телеграфа (1837). Развој поузданих сатова омогућио је сталност и тачност осматрања на ширем подручју. Изумљени су и анемометри, а ускоро је за одржање и очитавање уређаја уведена и електрична струја. С развојем промета, балони, змајеви и авиони ускоро су на својим летовима носили и метеоролошке инструменте кроз тропосферу, најнижи слој Земљине атмосфере, све до стратосфере, идућег слоја атмосфере. Стратосфера је откривена, описана и именована мало након 1900. године. Стална мерења по висини започела су око 1920. године, након што су изумљени радио-уређаји на батерије који су били постављани на балоне. Подаци о стању времена на већим висинама дали су потпунију слику стања атмосфере и бољи увид у појаве на тим висинама, попут млазне струје.

Међународна повезаност у метеорологији утемељена је на 1. међународном конгресу метеоролога у [[Беч]]у, [[1873]]. године, гдје је основана Међународна метеоролошка организација (International Meteorological Organization – IMO). Та организација је [[1951]]. године прерасла у Светску метеоролошку организацију (-{World Meteorological Organization – [[WMO]]}-, посебну агенцију [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. 1. септембра 1993. WMO је обухватао 167 држава и 5 територија чланица, укључујући и Србију. Задатак Светске метеоролошке организације (WMO) је да је учествује у организацији мреже метеоролошких станица на којима ће се мерити и посматрати метеоролошки елементи и појаве на јединствен начин, учествовати у организовању система брзе размене метеоролошких извештаја, организовати научна истраживања и помагати примени метеорологије у свим људским делатностима.

 

 

Одређен број свих тих информација шири се светом посредством Глобалног телекомуникационог система Светске метеоролошке организације (WMO), али добар део се не шаље у јавност због комерцијалног интереса, националне сигурности и логистике неких земаља. Из тог разлога делом света постоји неколико средишта која помоћу брзих и моћних рачунара и рачуналних модела изводе симулације времена у будућности темељене на досадашњим опажањима. Једно од тих средишта је и Европски центар за средњорочну прогнозу времена (-{ECMWF}-) у Бракнелу у Енглеској.

Метеорологија делује у вези с многим гранама науке које се баве човековом околином. Неке од важнијих су [[аеронаутика]], [[пољопривреда]], [[архитектура]], [[екологија]], производња енергије, [[шумарство]], [[хидрологија]], медицина и [[океанографија]]. Многе од наведених наука увелико зависе од учинка времена на одређеном месту, али хидрологија и океанографија нпр. утичу и повратно на метеорологију јер својим учинцима мењају и атмосферске услове на Земљиној површини.

 

(Бранко Гело: Општа и саобраћајна метеорологија)

 

Према подручјима практичне примене резултата метеоролошких истраживања, постоји више метеоролошких дисциплина: [[Авио метеорологија]] доприноси обавештењима о времену службе авио пловидбе за потребе ваздушног саобраћаја и авионске технике. [[Поморска метеорологија]] (која укључује и речну) доприноси обавештењима о времену службе разних поморских делатности за потребе поморског и речног саобраћаја. [[Метеорологија копненог саобраћаја]] од помоћи је службама копненог саобраћаја (путеви, железнице, унутрашњи саобраћај). [[Техничка метеорологија]] помаже службама техничких грана, за практичну примену метеорологије у телекомуникацијском промету, електропривреди, урбанизму, грађевинарству (бране, цевоводи, жичаре), туризму и другом. [[Агрометеорологија]] проучава међуделовање метеоролошких и хидролошких чинилаца и пољопривреде у најширем смислу, укључујући вртларство, домаће животиње и шуме. [[Биометеорологија]] проучава утицаје временских процеса на живе организме. [[Хумана метеорологија]] проучава утицаје времена на живот и здравље људи. [[Еколошка метеорологија]] је део биометеорологије која проучава однос између живих организама и њиховог климатског окружења.

 

{{refbegin|2}}

|last=Garret

|first=J.R.

|year=1992

|origyear=1992}}

|others=American Meteorological Society

|title=Glossary of Meteorology

|publisher=Allen Press

|year=2000}}

|last=Bluestein

|first=H

|year=1992

|origyear=1992}}

|last=Bluestein

|first=H

|year=1993

|origyear=1993}}

|last=Reynolds

|first=R

|year=2005

|origyear=2005}}

|last=Holton

|first=J.R.

{{refend}}

 

{{Commonscat|Meteorology}}

 

{{клима}}