Пут свиле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Transasia trade routes 1stC CE gr2.png|мини|300п|Важни светски [[трговачки пут|трговачки путеви]]еви у [[1. век]]у (подебљане линије показују ток пута свиле)]]
[[Датотека:Bactrian camel in Kazakhstan.jpg|мини|Симбол Пута свиле-Бактријска камила, у казахстанском Туркестану.]]
[[Датотека:Caravasar de Sultanhani. Han.jpg|мини|[[Каравансарај]] као овај у турском [[Аксарај]]у служили су као сигуно одмаралиште за трговаћке караване.]]
[[СликаДатотека:ForeignMerchant at the silk road.jpg|мини|150п|Европски трговац на Путу свиле виђен очима кинеског уметника (Династија Танг, 7. век)]]
[[Датотека:Stamps of Azerbaijan, 2004-678.jpg|мини|150п|Поштанска марка Азербајџана посвећена Путу свиле.]]
'''Пут свиле''' је назив за мрежу [[каравана|караванских]] путева чији је главни циљ било повезивање [[Средоземље|средоземља]] с [[Источна Азија|источном Азијом]]. Овај назив је први користио [[Фердинанд фон Рихтхофен]], [[Немци|Немац]] који је живио у [[19. век]]у, иако су још [[Византија|Византијци]] користили сличан назив.
Ред 13:
Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Парти|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.
 
Пут свиле доживљава нови процват у време [[Династија Танг|династије Танг]] (618.-907.618—907) када она одузима [[Персија]]нцима превласт на Путу свиле. Други цар династије Танг, [[Танг Таизонг]], доводи под своју контролу велике делове средишње Азије као и [[таримски базен]]. Византијци успевају да врате делове својих ранијих посједа у Азији, и тиме си осигуравају приступ Путу свиле. Византија остаје главно трговиште за робу с истока. У раздобљу „пет династија“ унутарња стабилност династије Танг није могла да се одржи, па суседни народи поново нападају [[каравана|караване]].
 
Одлучујући допринос директном повезивању Азије и Европе дали су [[Монголи]] у [[13. век]]у. Монголска освајања омогућила су период редовних и разноврсних контаката. Чим би у новоосвојеним подручјима осигурали ред и стабилност, Монголи су успостављали контакте са странцима. Упркос својој огромној жељи за освајањем и влашћу, били су гостољубиви према страним путницима, па и у случајима кад су путници били из земаља чији владари нису признавали монголску власт. У то време поново долази до интензивног пораста размена [[роба]], људи и знања.
Ред 19:
Монголско царство није било дугог века. Већ [[1262]]. године почиње распадање тог дивовског царства, иако је источни део под владавином [[Кублај кан]]а остао стабилан дуже време. [[Кина|Кинески]] [[национализам]] је поново оживео. [[1368]]. године се у Кини прекида владавина странаца инсталирањем [[Династија Минг|династије Минг]] која је заступала агресивну политику против монголских [[племе]]на. Упркос миру у време владавине Монгола тим подручјима, трговина дуж пута свиле никада више није досегла обим као у време Танг династије. Трајно опадање значења пута свиле почело је још у време [[Династија Сонг|династије Сонг]], а потицај том паду дао је пораст кинеске поморске трговине, а следом тога настајање нових трговишних центара у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]], као и велике [[царина|царинске]] дажбине које су захтевали [[Арапи]].
 
На [[поморски пут|поморским путовањима]] није било опасности дугих путовања и трошкова за посреднике. С порастом експанзије европских поморских сила на [[рано ново доба|почетку новог доба]] Пут свиле коначно губи значење. Трговину Путем свиле замјењују бродови, а кинески [[трговина|трговци]] [[џунка|џункама]]ма долазе до [[Индија|Индије]] и [[Арабија|Арабије]]. Од времена [[Династија Сонг|династије Сонг]] Европљани су били јако ограничени у трговању с Кином. У време поморске експанзије један од главних циљева био је поново открити морски пут до бајковитог ''Китаја'' (Кина). Тек [[1514]]. [[Португал|Португалци]]ци стижу до Кине и брзо успостављају живу трговину, коју касније преузима [[Шпанија]]. Од средине [[16. век]]а Кина извлачи највећу добит од европских [[колонија]] у ''новом свету'' ([[Америке|Америка]]). Око 70% тамо добивених [[племенити метали|племенитих метала]] пребацивало се у Кину, како би се у Кини купила роба за Европу. С временом, бродови [[трговинска компанија|трговинских компанија]] замењују Пут свиле као везу с [[Источна Азија|источном Азијом]] за набаву луксузне робе и [[уметност|уметничких]] предмета за [[племство]] у Европи.
 
У најновије време пут свиле поново добива на значењу. Градња путева, потакнута открићем великих налазишта [[нафта|нафте]] у тим подручјима, олакшала је приступ тим непријазним, дивљим подручјима које се [[индустрија|индустријализирају]]лизирају. Поново се отварају трговачки путови, а постају значајни и за [[туризам]].
 
 
Ред 38:
 
=== Размена култура и техничких новости ===
Размена [[техника|техничких]] достигнућа, [[култура|културних]] добара и [[идеологија]] догађала се мање смишљено и спорије од размене [[роба]]. Далека путовања свих врста, било из комерцијалних, [[политика|политичких]], [[дипломација|дипломатских]] или [[мисионар]]ских разлога, потицали су културну размену између различитих друштава. Песме, приче, [[религија|религиозне]] идеје, [[филозофија|филозофски]] назори као и [[наука|научне]] спознаје размењивале су се између путника. Значајне технике, као производња [[хартија|хартије]] и [[штампа|штампање]]ње књига, [[хемија|хемијски]] процеси као [[дестилација]] и ефикаснија коњска опрема и јахаћи стремен проширили су се Азијом.
 
=== Ширење вероисповести путем свиле ===
Ред 59:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Silk Road}}
* [http://www.uni-graz.at/franz.koelbl/usbekistan/ ''Слике и доживљаји на трагу пута свиле'']
* [http://www.ess.uci.edu/~oliver/silk.html ''The Silk Road'' (енглески)]
* [http://depts.washington.edu/silkroad/index.html ''опширне информације'' (енглески)]
* [http://www.blic.rs/Vesti/Svet/217570/Avganistan-Kopali-bakar-iskopali-budisticki-manastir-star-2600-godina Поред пута свиле нађено археолошко налазиште старо 2600 година (Блиц, 15. новембар 2010)]
 
[[Категорија:Пут свиле|*]]