Отворите главни мени

Промене

 
{{посебан чланак|Еволуција нервног система}}
Nervni sistem kičmenjaka
== Спољашње везе ==
Nervni sistem obezbeđuje usaglašavanje organizma životinje sa spoljašnjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine.
{{Commonscat|Nervous system}}
Nervni sistem je u osnovi izgrađen od neurona (nervnih ćelija) i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Oni mogu pratiti promene u spoljašnjoj sredini (draži, stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi informaciju u vidu brzog talasa depolarizacije ćelijske membrane (nervni impuls) do efektornih ćelija. Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih ćelija da kontrolišu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov končast oblik, koji omogućava prenošenje signala na relativno velike udaljenosti.
* [http://www.bionet-skola.com/w/Nervni_sistem_ki%C4%8Dmenjaka# BioNet Škola]
U filogenetski primitivnom stanju, nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom životinja, i najčešće locirani upravo u njegovoj osnovi. Ova pozicija oslikava njihovo zajedničko embriološko poreklo. Postoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod životinja: difuzan, vrpčast, lestvičast, ganglioneran, cevast.
Kičmenjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela:
centralnog nervnog sistema (CNS)
perifernog nervnog sistema (PNS).
Sadržaj [sakrij]
1 Centralni nervni sistem
1.1 Mozak
1.1.1 Prednji ili veliki mozak (telencephalon)
1.1.2 Međumozak (diencephalon)
1.1.3 Srednji mozak (mesencephalon)
1.1.4 Mali mozak (cerebellum)
1.1.5 Produžena moždina (medulla oblongata)
1.1.6 Moždane komore
1.1.7 Kičmena moždina (medulla spinalis)
1.1.8 Moždanice i likvor
1.2 Krvni sudovi mozga kod čoveka
1.3 Evolucija nervnog sistema
1.4 Pogledaj
1.5 Literatura
Centralni nervni sistem
 
{{Нервни систем}}
 
[[Категорија:Нервни систем|*]]
 
CNS: 1 - veliki mozak; 2 - međumozak; 3 - srednji mozak; 4 - mali mozak; 5 - most; 6 - produžena moždina; 7 - kičmena moždina; 8 - lumbalna punkcija likvora (crveno)
[[is:Taugakerfið]]
Centralni nervni sistem je deo nervnog sistema koga grade neuroni skoncentrisani u nervnim centrima i smešten je u kičmenom kanalu i lobanjskoj duplji. Pruža se duž uzdužne ose tela i kod kičmenjaka se sastoji od:
[[ml:നാഡീ വ്യൂഹം]]
mozga, smešten u lobanjskoj duplji i
[[pl:Układ nerwowy człowieka]]
kičmene moždine, smeštena u kičmenom kanalu.
Delovi CNS-a čoveka su:
kičmena moždina (medulla spinalis)
produžena moždina
most
mali mozak
srednji mozak
međumozak
veliki mozak
Mozak
 
Mozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg (velikog) mozga, međumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produžene moždine.
Prednji ili veliki mozak (telencephalon)
U toku evolucije je prednji mozak CNS-a najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti.
Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.
Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.
Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.
Reading.gifZa više podataka pogledati veliki mozak
Međumozak (diencephalon)
Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.
Reading.gifZa više podataka pogledati međumozak
Srednji mozak (mesencephalon)
Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli na četiri režnja. U srednjem mozgu nema komora već se nalazi Silvijusov kanal koji povezuje treću i četvrtu komoru. Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom.
Reading.gifZa više podataka pogledati srednji mozak
Mali mozak (cerebellum)
Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne koordinacije pa je njegova veličina proporcionalna pokretljivosti životinje. Naročito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod sisara trkači). Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.
Siva masa je smeštena u perifernom delu (kori), dok se bela nalazi u unutrašnjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi između nabora sive mase, što na poprečnom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo često naziva drvo života.
Reading.gifZa više podataka pogledati mali mozak
Produžena moždina (medulla oblongata)
To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se nalazi četvrta komora čiji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze:
nervna vlakna koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga;
nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraćanje.
Kod čoveka produžena moždina svojim gornjim krajem obrazuje moždani most (pons) i sa nje polaze moždani nervi: IX, X, XI i XII par. Takođe, kod čoveka produžena moždina gradi pod četvrte moždane komore.
Reading.gifZa više podataka pogledati produžena moždina
Moždane komore
Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – moždane komore, koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine.
U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. III moždana komora nalazi se u međumozgu, a IV je smeštena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani most). III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom. IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.
Reading.gifZa više podataka pogledati moždane komore
Kičmena moždina (medulla spinalis)
Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. Idući ka zadnjem kraju tela ona se sužava. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni – ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.
Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik slova N, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse.
Reading.gifZa više podataka pogledati kičmena moždina
Moždanice i likvor
CNS je obavijen vezivnim opnama (moždanicama) kojih kod sisara ima tri:
1. tvrda – spoljašnja, ka lobanji;
2. paučinasta – srednja, nežna, rastresita i bogata limfom;
3. meka – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga.
Reading.gifZa više podataka pogledati moždane opne
Prostor između moždanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tečnost) tako da ceo CNS pliva u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i kičmenih pršljenova.
Reading.gifZa više podataka pogledati likvor
Krvni sudovi mozga kod čoveka
 
Delovi mozga dobijaju arterijsku krv preko arterijskog šestougaonika (circulus arteriosus cerebri). Na bazi mozga njega grade:
prednja moždana arterija (a. cerebri anterior)
srednja moždana arterija (a. cerebri media)
grane a. basilaris koja nastaje spajanjem leve i desne kičmene arterije (a. vertebralis).
Prednja i srednja moždana arterija su završne grane unutrašnje karotidne arterije. Spoljašnja karotidna arterija daje završnu granu koja ishranjuje moždanice i naziva se srednja moždanična arterija (a. meningea media).
Sva krv mozga se iz lobanjske duplje prikuplja venskim sinusima. Zidove ovih sinusa gradi tvrda moždanica pa su čvrsti i nerastegljivi, neelastični. Van lobanje se sinusi produžavaju u unutrašnju jugularnu venu (v. jugularis interna) koja se uliva u venski ugao.
Evolucija nervnog sistema
 
Najprostiji tip nervnog sistema, mrežast (difuzan) javlja se prvi put kod žarnjaka i rebronoša. Sunđeri, najprimitivnije višećelijske životinje, nemaju diferenciran nervni sistem već kod njih sposobnost nadraživanja i kontraktilnosti imaju samo epitelijalne ćelije koje se nalaze oko pora.
Pogledaj
 
[kičmeni stub http://www.explania.com/en/channels/health/detail/neck-pain-cervical-spine-anatomy ]
mozak
Literatura
 
Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995
Анониман корисник