Фагот — разлика између измена

'''Фагот''', скраћено '''-{Fg.}-''', јесте [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], са [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструким језичком од трске]]. Доста дугачка цев (око 2,5 метара) има два упоредна дела, који су савијени у тзв. чизми – доњем, двоструко избушеном делу, у облику латиничног словоа -{U}-. У краћи део ставља се метална цевчица, извијена као латинично слово -{S}-, такозвана ''-{esso}-''-цев, а у њу [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]]. Други, дужи део је завршни део цеви и окренут је увис. Као и други [[дрвени дувачки инструменти]], фагот има низ рупица на свим деловима цеви и сложен механизам поклопаца и полуга које их покрећу. Захвата велики тонски распон дубоког и средњег регистра ( 1B ( додавањем делова то може бити и 1А ) до f 2 ). Тон му је у дубини масиван, иако не продоран, а у вишем регистру мек и распеван (тзв. ''[[саксофон|саксофонски]]ски регистар''). У техничком погледу је доста покретљив, па се користи и за живахне теме, често шаљивог карактера, али и за изражајне, мирне мелодије. Чини добар бас y групи [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], а осим у [[оркестар|оркестру]], не ретко налази места и у камерним ансамблима, пре свега у дувачком квинтету, као најнижи глас. Фагот се развио већ почетком 16. века из велике басовске бомбарде, али је постепено усавршавање, отежано великим димензијама, довршено тек у 19. веку. Међутим, већ од барокног доба, фагот повременом налази и [[солистaсолиста|солистичку]], [[Концерт (музичкaмузичка приредба)|концертантну]] примену.

Фагот се записује и у [[кључ (музички)|бас- (-{F}-) кључу]], као и у [[кључ (музички)|тенорском -{C}--кључу]]. Некада се користила регистарска варијанта фагота, тзв. '''бас-фагот''' (звучи квинту ниже), али данас се више не користе друге регистарске варијанте, осим [[контрафагот|контрафагота]]а који звучи октаву ниже.